Карабурма — разлика између измена

'''Карабурма''' је [[Београд|београдско насеље]] у [[Градска општина Палилула (Београд)|градској општини Палилула]], у североисточном делу [[Београд|Београда]]а. Простире се дуж северне падине брда [[Звездара]], десне обале [[Дунав]]а и леве обале [[Миријевски поток|Миријевског потока]]. Карабурма је још позната и по [[ОФК Београд]]у, чији се стадион налази код [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословског факултета]].

Карабурма је претежно стамбено подручје, једно је од насељенијих крајева [[Београд|Београда]]а, са укупно 55.343 становника у свим месним заједницама. У насељу постоје две зелене пијаце и [[Омладински стадион]], на којем игра [[ОФК Београд]]. На Карабурми се налази пет основних школа: „Филип Вишњић“, „Јован Поповић“, „Стеван Дукић“, „Арчибалд Рајс“ (бивша „Стјепан Стево Филиповић“) и „Јован Цвијић“.

Nа старим османлијским и аустријским картама, подручје је именовано као Кајабурун (''-{Kaya-burun}-''), што на турском значи „стеновити рт“ - [[Звездара|Звездарско брдо]] (одн. [[Врачар|Велики Врачар]]) је некада било ближе [[Дунав|Дунаву]]у него данас.

Карабурма је географски била налик рту истуреном у [[Дунав]]. Када се суседно острво [[Ада Хуја]] повезало са [[копно|копном]]м и постало [[полуострво]], Карабурма се нашла неколико стотина метара од обале [[река|реке]]. [[Келти|Келтски Скордисци]] су основали [[Сингидунум]] у 3. веку п. н. е., на локалитетима Карабурме и [[Роспи Ћуприје]] је пронађена [[некропола]] из тог периода, са вредним артефактима који су припадали њиховим [[ратници|ратницима]]ма<ref>[http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1170 Антички период], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>.

Вековима је подручје било [[мочвара|мочварно]] са пространим подручјима [[глина|живе глине]], тако да су га људи избегавали још од [[Римско царство|римског периода]]. Данас непостојећи [[термални извори]] дуж обале [[Дунав|Дунава]]а су загревали воду [[мочвара|мочваре]] и испаравали, тако да је [[мочвара]] стално била у измаглици. Помиње се да је изнад Карабурме постојао град [[Деспотовац]], назван по [[Деспот Стефан|Деспоту Стефану]] (15. век). Српски кнез [[Милош Обреновић]] је у 19. веку наредио да Карабурма буде званично место за погубљења (недалеко од данашњег [[Панчевачки мост|Панчевачког моста]]), што је остало до 1912. и доприносило озлоглашености краја. Недалеко од моста је била и кафилерија, где су од коже паса луталица правили рукавице. Поред [[Дунава]] је 1899. подигнута [[кланица]], на земљишту [[Џеханово]] које је уступио [[краљ]]. У овом крају је било дозвољено подизање кућа без дозволе, али крај је до иза [[I светски рат|I светског рата]] и експанзије [[Београд|Београда]]а, био ретко насељен, у виду малих и раштрканих [[фавеле|фавела]], без [[водовод|водовода]]а и [[канализација|канализације]], а и [[Вишњички пут]] је био лош. До 1929. Карабурма је припадала атару Вишњичке општине, у том периоду је имала 6000 становника. [[Насеље]] је оживело тек подизањем [[Панчевачки мост|Панчевачког моста]] и проширењем текстилне фабрике „Коста Илић и синови"<ref>''Београд кога више нема'', Миленко Тодоровић, Ванредно издање Издавачке делатности НИП "[[Политика (новине)|Политика]]" и листа "[[Политикин Забавник|Политикин забавник]]" (1990-92?)</ref>.

Карабурма је 1.9.1955. постала једна од београдских [[општина]], али је већ 3.1.1957. прикључена [[општина|општини]] [[Палилула]]. Данас је Карабурма [[модерно насеље]], на десетак минута од центра [[Београд|Београда]]а, с добрим [[саобраћај|саобраћајним везама]]. Подручје насеља се приближно може рашчланити на Стару Карабурму (западни део) и Карабурму-Дунав или Нову Карабурму (исток). Југоисточни кут, који се наслања на [[Ћалије]], познат је и као Карабурма II.

== ИзвориРеференце ==