Манастир — разлика између измена

55 бајтова додато ,  пре 6 година
м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке)
м (Разне исправке; козметичке измене)
{{сређивање|||||Религија}}
{{друго значење2|Манастир}}
[[СликаДатотека:Prokudin-Gorskii-09-edit2.jpg|мини|Манастир св. Нила Сорског у [[Осташков]]у, [[Русија]], око [[1910]].]]
'''Манастир''' (грч: μοναστήριον ''монастирион '' - самотно утврђење, '''самостан'''; од ''μόνος'' - један, сам и ''στηρίζω'' - утврдити; старословенски: '''општежитије''') је место где се живи [[монаштво|монашким]] животом, у [[аскеза|подвигу]], [[пост]]у, [[молитва|молитви]], [[врлина|врлини]] (целомудрености), послушности и сиромаштву.
 
Код [[Срби|Срба]] је остао у употреби неправилан облик ''манастир'', а исправно би било ''монастир''. Још старији и неправилнији облик, који је забележио [[Вук Караџић]] у свом ‘Рјечнику’, је био ''намастир''.
 
У [[Буда|Будино]] доба и током векова после његове смрти, припадници Реда ([[сангха|сангхе]]) лутали су без сталног пребивалишта просећи. Пре но што су истекла два века од Будине смрти усталио се обичај заједничког живљења у склоништима, познатијим као авасе. Ове авасе су првобитно представљале уточишта у која су монаси могли да се повуку у доба монсунских киша, када је путовање бивало отежано или немогуће. Авасе су се постепено развиле у сталне насеобине, прозване ленама, при чему су лене насељавали стални монаси, док су раније авасе биле свратишта без сталног броја житеља<ref name="Rečnik budizma">Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>.
[[СликаДатотека:Tiksemonastery.jpg|мини|Тиксе манастир у Ладаху, [[Индија]].]]
У Винаја-питаки, према којој се управља заједнички живот [[будизам|будистичког]] Реда, под заједничким термином лена се помиње пет различитих врста пребивалишта. Од ових су најважнија два: [[вихара]] (кућа за монахе) и [[гуха]] (педна). То су два најранија облика настањених манастира. У равницама северне Индије вихара саграђена од опеке, постала је монашка институција; у пределима Индије јужно од планина Видхја, гуха је постала уобичајено монашко пећинско обитавалиште. Ове пећине су испочетка биле прилично једноставне, али, касније постају велика и уређена монашка пребивалишта, која се састоје од пространих целина са одајама, дворанама, светилиштима итд. Пошто су биле мање изложене временским неприликама и освајачким походима од вихара издвојених по равницама, многе су се одржале, нарочито у западним крајевима Индије (око хиљаду)<ref name="Rečnik budizma"/>. Неке од значајнијих откривених целина су Аџанта, Елефанта, Елора, Канхери и Карле; данас је познато укупно четрдесет четири таква средишта, раштркана широм јужне и западне Индије. Неки од њих су били насељени хиљадама година, и могуће је уочити прелаз са пећинских манастира уклесаних у стенама, ка каснијим засебним, каменим грађевинама. Још једна промена карактеристична за индијске манастире од [[8. век]]а надаље, био је прелаз са бројних, малих „парохијских“ манастира, који су служили као средишта будистичког учења и посвећености за једно или више села, ка пространим, велелепним средиштима подучавања која су више наликовала школама или универзитетима - попут Наланде, Одантапуре (у [[Бихар]]у), Викрамасиле (у западном [[Бенгал]]у), Амараватија и Нагарђунаконде (у [[Андра Прадеш]]у). Могуће је и да су извршиле и известан утицај на аскетске заједнице по источном Средоземљу, пошто се између Индије и Средоземља током првих векова хришћанске ере одвијала жива културна размена<ref name="Rečnik budizma"/>.
[[СликаДатотека:Ki Monastery.jpg|мини|лево|Ки манастир на [[Хималаји]]ма.]]
Велике манастири северне Индије представљале су богат и лак плен турским [[муслиман]]ским освајачима у 11. и [[12. век]]у; до тада је преостало тек неколико старијих, мањих манастира, а до [[13. век]]а будистичко монаштво је већ скоро потпуно ишчезло из Индије. Монашке институције су се до тада усталиле на [[Цејлон]]у, у југоисточној Азији, Кини, Кореји, [[Јапан]]у и [[Тибет]]у. Монаси које су муслиманска освајања лишила манастира отпутовали су из Индије на север и исток, нарочито на Тибет. Процват тибетанских манастира се наставио, чинећи доминантну црту тибетанског друштва све до модерног доба (види: [[Тибетански будизам]]).
 
 
Типичан манастир образује група грађевина са двориштем ограђеним бедемом; бедем који опасује манастир омогућава неопходан степен издвојености. У оквиру комплекса грађевина које заједнички сачињавају будистички манастир југоисточне Азије, најважнији елементи су:
[[СликаДатотека:Gangtey Monastery Bhutan 2001.JPG|мини|Гангти манастир, [[Бутан]].]]
* олтарна одаја или светилиште, где се обично налази велика Буда-рупа, и где се одржавају упосатха богослужења и заређивања, а монаси изговарају Патимокху;
* саборна дворана, обично отворена са све четири стране, у којој су смештене остале Буда-рупе и где становници у током будистичких празника долазе да слушају монашке беседе;
 
Идиоритмички су они манастири где сваки монах има посебну својину. Јављају се знатно касније и овај начин живота је напуштен. Ко је једном обукао монашку одору, није је смео скинути, осим ако прекрши монашка правила. За време јела у заједничкој трпезарији, читају се црквени текстови и не сме се причати међусобно. У ћелијама се није смела држати храна, па ни воће.
[[СликаДатотека:Stavronikita Aug2006.jpg|мини|[[Ставроникита манастир]] на [[Света гора|Светој гори]].]]
Монашке врлине су:
* ћутање,
* понизност,
* умереност,
* пост,
* ноћна молитва.
 
Молитва је у ствари и главна суштина монашког живота. Сматра се да су они сасвим свесно жртвовани од свога народа да би му створили молитвени штит и заштиту. Поред монаха, постојали су и пустињаци. Они су живели сасвим усамљено и хранили се медом и воћем.
Према мађарском изговору обитавалишта за монахе - ‘моноштор’ - добила су називе места ‘Бачки’, ‘Банатски’ и ‘Барањски Моноштор’. Такође, и позната породична имена и племићка презимена у Срба -као што су ‘Моношторац’ и ‘Монастерлија’ - изведенице су од овог појма.
 
== Манастири код православних Срба ==
Манастири су на [[Балкан]]ском полуострву постојали и пре доласка Срба и својим доласком су [[Срби]] примали ову институцију од стране [[Византија |Византије]] и [[Рим]]а и задржали су и назив како грчки „монах“ и од манастирион- манастир.
Средиште прве хришћанске културе су били у јужнословенским земљама простори око Охридског и Преспенског језера и ту су настали први манастирри као Св Климант и Св. Наум око [[900.]] године. Први манастири који су развијали заједнички живот почели су се развијати од доба Намање и Св. Саве који је дао и устав за такав живот и који је у [[14. век |14.]] и [[15. век]]у достигао врхунац. Стари византијски манастири су се обнављали и подизали су се нови и добијали су многа иамња и повластице. Први мотиви који су покретали владаоце и властелу за подизање манастира били су религиозно- политичке природе.
 
[[СликаДатотека:Manastir Gračanica.JPG|мини|250п|десно|Манастир Грачаница]]
 
По византијским узорима српски манастири делили су се на:
* царске манастире или лавре,
* архијепископске или патријаршке манастире
* епископске дворове
* епархијске или ктиторске манастире.
Царски манастири се још у [[14. век]]у називају још и лаврама што је раније био општи назив за све манастире у Сирији и Палестини. У средњовековној Србији се ова врста манастира помиње за краља Стевана Првовенчаног. То су били манастири Студеница, Ђурђеви Стубови у Расу, Хиландар, Милешева, Сопоћани, Дечани и други. Ови су манастири биле задужбине српских владалаца. Већина тих манастира имала је у своме власништву по неколико заселака, села па и целих области, каткада је то износило и по неколико стотина те је Душановим Закоником нормиран тај однос да се по манастирима може држати само до 50 калуђера. Углед ових манастира се повећавао и тиме што су у њима били калуђери и многи владаоци и њихови синови и властела који су живели примерним животом.
 
Живот у манстирима равнао се по правилима црквених закона. На челу се налазио игуман а њега су помагали као саватници чланови братства обично називани „старци“.
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
 
== Види још ==
* [[Скит]]
* [[Лавра]]
* [[Монаштво]]
* [[Фрушкогорски манастири]]
* [[Списак манастира у Србији]]
 
== Спољашње везе ==
{{commonscat|Monasteries}}
* [http://www.novipazar.com/turizam/manastiri/ Манастири у Новом Пазару]
 
{{Црквене грађевине и склопови}}
1.572.075

измена