[[Hajnrih Herc]] je otkrio elektromagnetske oscilacije, Karl-Ferdinand Braun [[Katodna cev|katodnu cev]], poznata kao Braunova cev, a Markoni je uspeo da prenese zvuk na velike distance.
Vladimir Kosma Zvorikin ([[1889]]- [[1982]]1889—1982) američki [[inženjer]] i [[fizičar]] je poreklom Rus. Posle [[Prvi svetski rat|Prvog svetskog rata]] je emigrirao u [[SAD]], gde je kasnije dobio i državljanstvo. Bio je učenik i saradnik Borisa Rozinga koji je prvi smislio mehanizam emitovanja televizijske slike i koji važi za pionira televizije. Zvorikin je radio kao stručnjak za visoke frekvencije i problem televizije u RCA (Radio Corporation of America). Razvio je princip Braunove cevi, ujedno nastavlja da proučava Rozingove radove. Zworikin je 29. decembra [[1923]]. godine u [[SAD]] prijavio patent za čisto elektronski „televizijski sistem“. Patent je dobio broj 683 337. Aparat je nazvan „Ikonoskop“, cev za posmatranje slika. [[Televizija]] je bila rodjena. Zvorikinov pronalazak je zamenio mehanički postupak „Nipkinovog diska“ elektronskim. Način funkcionisanja aparata je do danas ostao isti u svim elektroskim kamerama. U Ikonoskopu se uz pomoć fotoefekta stvara slika scene koja se snima. Ona biva „očitana“ uz pomoć elektroskih zraka. Na petom Berlinskom sajmu [[1929]]. godine Ikonoskop je prvi put predstavljen javnosti. Slika je dosta „igrala“, a ekran je bio premali. Za samo snimanje bilo je potrebno mnogo svetlosti. Ipak, aparat je prava senzacija. Zvorikin je godinu dana kasnije izmislio kineskopsku cev za emitovanje slika.
Njegova kamera je korišćena i prilikom prvog televizijskog prenosa [[Olimpijske igre|Olimpijskih igara]] [[1936]]. godine u [[Berlin]]u. U to doba skoro da niko nije privatno posedovao televizor, ali su u [[Berlin]]u, Lajpcigu i Podstamu otvorene sale za gledanje televizijskog prenosa, a ulaz se naplaćivao. Televizija je vrlo brzo postala popularna. U tome Zvorikinov doprinos nije bio mali, a radio je i na razvoju televizije u boji.
