Јевта Савић-Чотрић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
није више почетнички
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 17:
| држава_смрти = [[Кнежевина Србија]]
}}
'''Јевта Савић Чотрић''' ([[Тршић (Лозница)|Тршић]] око [[1767]]. — [[Шабац]], [[1820]]. или [[1821]]) био је српски политичар, народни вођа и дипломата из доба [[Први српски устанак|Првог]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]]. Био је рођак [[Вук Караџић|Вука Караџића]] и уз њега се Вук "почео учити књизи"књизи“.
 
== Биографија ==
Јевта Савић Чотрић био је угледан и уважен човек и пре устанка. Са [[Анта Богићевић|Антом Богићевићем]], с [[Карађорђе]]вим одобрењем, склопио је познати уговор с [[Мехмед-капетан Видајић|Мехмед-капетаном Видајићем]].<ref>Павловић, Марко, протојереј-ставрофор. [http://www.rastko.rs/svecovek/ustrojstvo/manastiri/tronosa/index.html „Манастир Троноша“], у књизи ''Манастири Шабачко-ваљевске епархије''.</ref>
 
Године 1807. изабран за члана [[Правитељствујушчи совјет|Правитељствујушчег совјета]] у Београду. У његовој кући [[Иван Југовић]] је отворио [[Велика школа|Велику школу]]. Године 1812. постављен је за старешину [[Кладово|Кладова]] и [[Брза Паланка|Брзе Паланке]]. Са Турцима је о миру безуспешно преговарао 1813. године. Са протом [[Матеја Ненадовић|Матејом Ненадовићем]] 1814. године у [[Беч]]у је "излазио пред [[Франц II, цар Светог римског царства|аустријског цара]] те молио да би се учинила каква год олакшица народу у Србији"Србији“.
 
Вратио се у Србију 1815. и настанио у Шапцу где је и умро 1820. или 1821. године. Сахрањен је у породичној гробници на шабачком гробљу.