Геца Кон — разлика између измена

45 бајтова уклоњено ,  пре 7 година
м
Разне исправке; козметичке измене
м
м (Разне исправке; козметичке измене)
== Биографија ==
 
Рођен је 2. августа 1873. у [[Чонград|Чонграду]]у, у мађарском делу [[Аустроугарска|Аустроугарске]], од оца[[рабин|рабина]]а Бернарда Кона и мајке Лујзе, у познатој [[Ашкенази|ашкенаској]] породици. Након његовог рођења породица се сели у [[Земун]], где Геца похађа Трговачку школу - књижарски смер. Затим похађа гимназију у [[Нови Сад|Новом Саду]], али [[1889]]. године прекида школовање и запошљава се у књижари Фридриха Бреслауера у Београду. Године [[1894]]. враћа се у [[Нови Сад]] и ради као пословођа у књижари [[Арсо Пајевић|Арсе Пајевића]].
 
[[Датотека:Zakletva Gece Kona.JPG|thumb|250px|десно|''Заклетва Геце Кона'']]
 
Године [[1901]]. постаје српски држављанин и у [[Београд|Београду]]у отвара књижару за српску и страну књижевност у [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаиловој улици]] бр. 1. Око њега се окупљају истакнути књижевници и други интелектуалци тог доба, сарадници [[Српски књижевни гласник|Српског књижевног гласника]]: [[Слободан Јовановић]], [[Бранислав Нушић]], [[Андра Гавриловић]], [[Јаша Продановић]], [[Божидар Ковачевић]], [[Милош Црњански]] и многи други.
 
Од [[1902]]. године био је ожењен Бечлијком Лујзом Вајс. Имали су две ћерке: Елвиру, удату за трговца санитетским материјалом Фрању Баха, и Малвину, удату за Леополда Херцога, индустријалца из Земуна.
 
Гецу Кона и његову породицу убио је немачки окупатор [[1941]]. године. Место Гециног страдања није познато. Претпоставља се да је стрељан у бечком затвору или при каснијем ислеђењу у Грацу. Једино је његов други зет, Леополд Херцог избегао стрељање; сви остали чланови породице: жена Лујза Вајс, ћерке Елвира и Малвина, зет Фрањо Бах, као и два унука, стрељани су код места [[Јабука (Панчево)|Јабука]] близу [[Панчево|Панчева]] у јесен [[1941]]. године. Целокупна имовина им је заплењена: куће у Добрачиној 30 и Сремској 4, два стана у улици Страхињића Бана, књижара и једна радња у Кнез Михајловој, као и плац на Дедињу (где ће после рата министар [[Јован Веселинов]] подићи вилу, у коју ће се касније уселити председник [[Слободан Милошевић]]).
Највреднији део књижног фонда пренесен је у Националну библиотеку у [[Беч|Бечу]]у.
 
Издавачку кућу је [[1942]]. преузело немачко предузеће ''Југоисток'' (''-{Südost}-''), које је окупатор користио за ширење политичке пропаганде. После ослобођења, [[14. децембар|14. децембра]] [[1944]]. године, предузеће је претворено у Издавачко предузеће ''[[Просвета]]''.
 
== Види још ==
* [[Кућа издавача и књижара Геце Кона У Београду]]
 
== Литература ==
* [[Велимир Старчевић]]: Књига о Геци Кону. Београд: Просвета, 1992.
* -{Christina Köstner: Das Schicksal des Belgrader Verlegers Geca Kon. [http://www.buchforschung.at/content_de/mitteilungen.php#2005-1 Mitteilungen der Gesellschaft für Buchforschung in Österreich 2005-1]. Wien, 2005.}-
* [[Коста Димитријевић]]: "Судбина чувеног београдског књижара и издавача Геце Кона"Кона“. "Даница" за 2009. годину; Београд: Вукова задужбина, 2008.
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена