Димитрије Ђурић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 34:
== Војна академија и друге дужности ==
Највећи део Ђурићеве караијере био је посвећен Артиљеријској школи, односно [[Војна академија (Београд)|Војној академији]]. Од 1. новембра 1869. до смрти, 19. октобра 1893, са ратним прекидима, био је хонорарни и редовни професор. Предавао је: тактику, администрацију, генералштабу службу, егзерцирна правила и правила службе. За многе од ових предмета написао је и уџбенике. Димитрије Ђурић био је чак три пута управник ове установе (од октобра 1887. до фебруара 1889; од октобра 1891. до марта 1892, и од августа 1892. до дана смрти).
Био је и члан многобројних комисија: ''Комисије за наставу и организацију војске'', ''Комисије за нову формацију восјке'' и члан многобројних испитних комисија. Годинама је био члан Војногкасационг суда, а у време тимочке буне, 1883, председник Војнодисциплинског суда. Будућем [[Краљ Александар Обреновић|краљу Александру Обреновићу]] држао је приватну наставу из области стратегије. Био је члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]], а од [[1892]]. члан [[Српска краљевска академија наука|Српске краљевске академије наука]]. Од свих генерала, остаће упамћен као генерал са најкраћим генералским стажом, јер је чин носио само један дан.<ref name="Generali"/>
| |||