Monarh — разлика између измена

145 бајтова додато ,  пре 7 година
м
Bot: Converting bare references, using ref names to avoid duplicates, see FAQ; козметичке измене
м (ispravke)
м (Bot: Converting bare references, using ref names to avoid duplicates, see FAQ; козметичке измене)
'''Monarh''' (od [[Старогрчки језик|grčkog]], monos, "jedan," i archein, "vladati"; "jedan vladar")<ref>[http://www.vokabular.org/?lang=sr-lat&search=monarh&Submit=Tra%C5%BEi monarh - Vokabular - Srpski rečnik<!-- Bot generated title -->]</ref> je fizičko lice, čovjek koji dužnost [[Šef države|šefa države]] obavlja najčešće doživotno i ne podleže pravnoj odgovornosti za svoja dela. Postoje različite varijacije naziva u istoriji, a kojima se označava monarh kao što su: imperator, car, kralj, knez, kalif, despot, sultan itd... Širina ovlasti monarha, kao šefa države, kroz vekove su se menjala u rasponu od onih koje smo nazivali apsoltunim monarisima, do onih koji se označavaju kao konstitucionalni. Apsolutni monarh imao je u svojim rukama skoncentrisanu sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast, i takve [[Монархија|monarhije]] danas skoro pa da i ne postoje. Osnovna ideja monarhije, jeste da [[Држава|država]] ne može biti jedinstvena ako sva vlast ne bude u rukama jednog čoveka - monarha.<ref>Slobodan Jovanović, O državi - osnovi jedne pravne teorije, pp. 375-376., Izdavačka knjižnica Gece Kona, Beograd, 1922.</ref> Kao najbliži primer države koja danas ima takvog monarha mogla bi da se navede [[Краљевина Саудијска Арабија|Kraljevina Saudijska Arabija]]. Dok monarh [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenog Kraljevstva]], ima samo simbolične ovlasti koje isključuju njegovo uplitanje u sudstvo, zakonodavstvo i izvršnu vlast.
 
== Izbor monarha ==
Postoje različiti načini dolaska ili izbora monarha. Svi ti izborni načini se mogu svrstati u tri kategorije: 1) Naslednim putem, 2) Izbornim putem, 3) Uvođenjem-samoizborom.<ref>Kuzmanović Rajko, Ustavno pravo, pp. 421 - 424., Pravni fakultet, Banja Luka, 2002. </ref>
 
'''Naslednim putem''' - pravilo je da posle smrti ili [[Абдикација|abdikacije]], monarha nasleđuje njegov sin, kćerka i ide se sve do pobočne linije srodstva. Pravila o nasleđivanju obično се uređuju običajima i [[Традиција|tradicijom]], [[Правни акт|pravnim aktima]] ili voljom ranijeg monarha.
 
Monarhijski oblik vladavine i monarh su stari koliko i sama država, to je jedan od najstrijih oblika vladavine. To jeste oblik vladavine koji se nalazi pred perspektivom umiranja. U većini država u kojima su izvedene [[Револуција|revolucije]] uspostavljene su [[Република|republike]], mada postoje i slučajevi revitalizacije monarhije. Kao najeklatantniji primer može se navesti [[Краљевина Шпанија|Španija]] u kojoj je tokom 70-tih godina iz republike Frankovog tipa, prerasla u parlamentarnu monarhiju.
Interesantan primer revitalizacije monarhističke ideje je i Bugarska. Bugarski car [[Симеон II Сакскобургготски|Simeon II Sakskoburgotski]], posle povratka u zemlju pošto je bio proteran nakon socijalističke revolucije, u 2001. godini za manje od mesec dana osnovao je političku partiju koja je ostvarila trijumf na izborima. Car je na kraju formirao vladu, ali kao što je i sam rekao, nije želeo da povrati monarhističko ustrojstvo zemlje.<ref>[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=292573 Vreme 550 - Bugarska : Hoce li car umeti da vlada<!-- Bot generated title -->]</ref>
 
== Reference ==
1.572.075

измена