Википедија

Драгољуб Јовановић (политичар) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м zamena kutijice
Ред 27:
 
== Биографија ==
Рођен је у селу Гњилан поред Пирота [[1895.]]. године. Школовао се на [[Сорбона|Сорбони]], где је одбранио две докторске дисертације. После студија 1923. године дошао је у [[Београд]] где је на позив и по препоруци [[Слободан Јовановић|Слободана Јовановића]] постао је најпре [[доцент]], а затим и ванредни професор [[Правни факултет у Београду|Правног факултета у Београду]].
 
Био је један од првих интелектуалаца у Југославији свога доба који су од почетка уочавали велику опасност од [[Фашизам|фашизма]] и [[Нацизам|нацизма]]. Као велики противник тих идеологија стално је упозоравао у својим делима и говорима на ту опасност. Иницирао је стварање ''Народног фронта Југославије за борбу против фашизма''. Народни фронт је створен [[1936.]]. године у његовој кући у Професорској колонији у Београду.
 
Више пута је биран за народног посланика у Народној скуштини Краљевине Југославије. Као посланик је ухапшен 1. октобра [[1938.]]. године, највероватније да не би учествовао на децембарским изборима исте године. Стварни разлог тог хапшења и строге судске осуде, била је жеља [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]] да из изборне трке уклони опасног политичког противника.
 
За време [[Априлски рат|Априлског рата]] ([[1941]]) пријавио се као добровољац у војску, али није добио никакав војни распоред. Након [[Немачка окупациона Србија|немачке окупације]] земље одбио је да потпише [[Милан Недић|Недићев]] [[Апел српском народу|Апел интелектуалаца српском народу]] и определио се за сарадњу са [[Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије|партизанским покретом]], позвавши чланове своје Народне сељачке странке да се прикључе [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]]. Рат је провео кријући се по Београду и Србији.
Ред 37:
На позив [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] и [[Милентије Поповић|Милентија Поповића]], после ослобођења земље једно време је сарађивао са комунистима. Кооптиран је у [[АСНОС]] за посланика у Савезној скупштини [[ДФЈ]]. Али већ почетком 1946. године долази у сукоб са комунистима због отворене критике комунистичке диктатуре и залагања за парламентарну демократију и вишепартијски систем. Током свог краткотрајног политичког и скупштинског деловања у [[ФНРЈ]], од почетка 1945. до средине 1947. године у Скупштини је иступао као оштар опозиционар комунистичком режиму, истакавши се нарочито у дебатама о [[Устав ФНРЈ|Уставу ФНРЈ]], [[Аграрна реформа у Србији|аграрној реформи]], задругама и о јавном тужилаштву.
 
Због тога је пао под удар комунистичког режима. Његова странка је деловањем [[УДБА]]-е разбијена, а он је 31. јула [[1946.]]. године избачен са факултета, због његовог политичког деловања. Одузет му је посланички имунитет и 13. маја [[1947.]]. године је ухапшен, да би 8. октобра 1947. био осуђен због наводне „велеиздаје“ на девет година тешке робије. Робију је издржао без дана помиловања. Током боравка у затвору радио је на едукуацији робијаша и написао на десетине хиљада страница својих политичких успомена и тзв. медаљона о својим савременицима.
 
Умро је у [[Београд]]у, [[1977.]]. године. Постхумно је [[2010.]]. године судски рехабилитиван, тако да је пресуда којом је осуђен проглашена ништавном, јер је у поступку доказано да је била искључиво резултат политичког прогона.
 
== Референце ==
Ред 50:
 
{{DEFAULTSORT:Јовановић, Драгољуб}}
 
[[Категорија:Рођени 1895.]]
[[Категорија:Умрли 1977.]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Драгољуб_Јовановић_(политичар)”