Евангелизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
исповедања вере |
м сређено |
||
Ред 1:
Појам „евангелистички" има дуг историјат. У доба реформације, под њим се подразумевало прихватање аугзбуршког исповедања вере, за разлику од припадања [[римокатолицизам|римокатолицизму]] или реформисаним
У Америци [[19.
▲Појам „евангелистички" има дуг историјат. У доба реформације, под њим се подразумевало прихватање аугзбуршког исповедања вере, за разлику од припадања римокатолицизму или реформисаним црквама. Такво значење појма је и даље на снази у Европи и јавља се у службеним називима многих лутеранских цркава. У 18. веку, као евангелисти су били познати они који су били наклоњени Протестантској енглеској цркви, као и они међу неконформистима који су ове подржавали. Енглески евангелисти су наглашавали значај Светог писма, потребу за очувањем вере, потребу за високим личним моралом и заступничко искупљење.
У Енглеској су [[1846]]. противници англо-римокатоличког покрета остварили међусобну сарадњу на нивоу Евангелистичког савеза. Савез је потврдио исповедање вере у девет тачака, где се помињало и надахнуће Светим писмом, заступничко искуплење, затим [[Света тројица]], као и грехопад и изопаченост човечанства. Јединство које се развијало међу евангелистичким црквама почетком века почело је да се осипа под ударцима дарвинизма, критицизма и индустријализације. ▼
▲У Америци 19. века, појам „евангелистички" се односио на оне цркве које су заступале идеје препорода (ревивализам). Сматрало се да ове цркве имају много заједничког и њихове вође су се надале да ће један евангелистички уједињени фронт помоћи да Америка постане стварно хришћанска земља.
▲У Енглеској су 1846. противници англо-римокатоличког покрета остварили међусобну сарадњу на нивоу Евангелистичког савеза. Савез је потврдио исповедање вере у девет тачака, где се помињало и надахнуће Светим писмом, заступничко искуплење, затим Света тројица, као и грехопад и изопаченост човечанства. Јединство које се развијало међу евангелистичким црквама почетком века почело је да се осипа под ударцима дарвинизма, критицизма и индустријализације.
Различите цркве су различито реаговале на ове изазове и класични евангелистички покрет се расцепио на либерале, конзервативце и тзв. покрет друштвеног јеванђеља. Четрдесетих година 20. века почео је да се рађа нов евангелистички покрет и то у крилу напреднијег дела америчког фундаментализма, који је с временом постао отворенији према свету и црквеном предању. Сазревањем фундаменталистичке теологије, конзервативне цркве у Америци почеле су да се развијају и та тенденција је и данас евидентна.
Евангелистички покрет у локалним црквама дао је свој допринос формирашу и јачању ванконгрегационалних институција. Већ [[1970]]. евангелистички покрет је постао главна снага америчког протестантизма. Неоевангелисти су постали најбрже растућа верска заједница у [[САД]]. (доматриос)
[[Категорија:Евангелизам]]
| |||