Славонска војна крајина — разлика између измена

Славонска крајина је била подељена на три регименте: [[Петроварадинска регимента|петроварадинску]], [[Бродска регимента|бродску]] и [[Градишка регимента|градишку]]. 1849. године, овај део Војне крајине на југу се граничио са [[Босански пашалук|Босанским пашалуком]] и [[Кнежевина Србија|Кнежевином Србијом]], на северу са [[Краљевина Славонија|Краљевином Славонијом]] и [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводством Србијом и Тамишким Банатом]], на истоку са [[Банатска Крајина|Банатском крајином]], и на западу са [[Краљевина Хрватска (хабзбуршка)|Краљевином Хрватском]] и [[Хрватска крајина|Хрватском крајином]]. У 18. и 19. веку, Славонска крајина је укључивала и југоисточни део [[Бачка|Бачке]], познат као [[Шајкашка]] (видети чланак: [[Шајкашки батаљон]]).

После [[Карловачки мир|Карловачког мира]] из 1699. године, [[Хабзбуршка монархија]] проширује своју територију на подручје данашње [[Славонија|Славоније]] и [[Срем]]а и формира нове војне границе дуж [[Сава (река)|Саве]] и [[Дунав]]а, а такође и дуж [[Тиса|Тисе]] и [[Мориш]]а у [[Бачка|Бачкој]] и [[Поморишје|Поморишју]]. Нови делови војне крајине били су подељени у два генералата; један је укључивао подручје од [[Нова Градишка|Градишке]] до реке [[Тиса|Тисе]], а други подручја дуж Тисе и [[Мориш]]а. До средине 18. века, цела [[Славонија]] се налазила под војном управом. 1745. године, северни делови Славоније и Срема долазе под цивилну управу и у њима се организује [[жупанија|жупанијска]] власт. Јужни делови Славоније и Срема остају под војном управом и реорганизују се као Славонска крајина, док се подручје старе Славонске крајине реорганизује као [[Вараждин]]ска секција [[Хрватска крајина|Хрватске крајине]].