Аријел Шарон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 27:
Рођен је у [[Кфар Малал]]у у тадашњој [[Уједињено Краљевство|британској]] [[Британски мандат над Палестином|Палестини]] од оца немачко-пољског порекла и мајке руског порекла. Постао је премијер [[Израел]]а [[17. фебруар]]а [[2001]]. године. Пре тога је био [[министар пољопривреде]] ([[1977]]—[[1981]]) и [[министар одбране]] ([[1981]]—[[1983]]) у [[Израел]]у. Године 2006. био је вођа странке [[Кадима]]. Пре тога је био вођа десничарске партије [[Ликуд]]. Такође је био генерал у израелској војсци и вршилац командних дужности за време ратова [[1967]]. и [[1982]]. године.
 
Шарон је и у Израелу, а и ван њега, био веома контроверзна личност. ПознатБио је познат као бескомпромисна особа и уживауживао је велику популарност међу ултраортодоксним [[Јевреји]]ма. Последњих година Шарон је службено, иако под великим интерним притиском, покушавапокушавао да постићипостигне мировни споразум са Палестинском ослободилачком организацијом ([[Палестинска ослободилачка организација|ПЛО]]).
 
== Шарон и Хагана ==
Већ као младић Шарон је приступио у [[Хагана|Хагану]], организацију која је вршила нападе против британске управе у Палестини. Године [[1953]]. постао је вођа терористичке организације [[Јединица 101|Јединице 101]], чији је циљ био да врши терористичке акције премапротив [[Арапи|арапскомарапског]] становништвустановништва. Први овакав задатак је изведен у августу [[1953]]. године премау избегличком кампу [[Ел-Буреиг]] лоцираном јужно од Газе.
 
Већ као младић Шарон је приступио у [[Хагана|Хагану]], организацију која је вршила нападе против британске управе у Палестини. Године [[1953]]. постао је вођа терористичке организације [[Јединица 101|Јединице 101]], чији је циљ био да врши терористичке акције према [[Арапи|арапском]] становништву. Први овакав задатак је изведен у августу [[1953]]. године према избегличком кампу [[Ел-Буреиг]] лоцираном јужно од Газе.
 
Дана [[14. октобар|14. октобра]] [[1953]], Јединица 101 је извршила напад на село Куибија у [[Јордан]]у. Шаронов задатак је био да заузме [[село]], разори куће и изазове велике губитке међу становништвом. Дан касније у селу су биле разорене 54 куће и 69 цивила је убијено. Од ових 69 особа, две трећине су чинили жене и деца. Посматрачи [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] су у свом рапорту навели да су становници били приморани да остану у кућама док су куће разаране артиљеријом. У исто време села у близини, [[Будрус]] и [[Шукба]] су гранатирани.
 
== Шарон, војник ==
Почетком 70-их Шарон уводије увео тактику рушења палестинских кућа булдожерима да бих омогућио лакши пролаз оклопним возилима. Само за један дан ([[19. август]]а [[1971]]) према његовој наредби је уништено преко 2.000 палестинских домова. За време Јомкипурског рата [[1973]]. године резервиста Шарон се одликовао у борбама против [[Египат|Египта]] где је као главнокомандујући са својом дивизијом пробио египатске линије и прешао [[Суецки канал]].
 
Почетком 70-их Шарон уводи тактику рушења палестинских кућа булдожерима да бих омогућио лакши пролаз оклопним возилима. Само за један дан ([[19. август]]а [[1971]]) према његовој наредби је уништено преко 2.000 палестинских домова. За време Јомкипурског рата [[1973]]. године резервиста Шарон се одликовао у борбама против [[Египат|Египта]] где је као главнокомандујући са својом дивизијом пробио египатске линије и прешао [[Суецки канал]].
 
Године [[1981]], као министар одбране у Израелу, Аријел Шарон је посетио председника [[Демократска Република Конго|Заира]], Мобутуа да би помогао тој [[Африка|афричкој]] земљи да добије помоћ од [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Такође је посетио [[Ангола|Анголу]] где је помагао снагама тада расистичке [[Јужноафричка Република|Јужноафричке Републике]].
 
== Шарон, политичар ==
За време [[Либански рат (1982)|израелске инвазије]] на [[Либан]], [[1982]]. године Шарон је био министар одбране у израелској влади. После [[Масакр у Сабри и Шатили|масакара у избегличким логорима Сабра и Шатила]] у [[Бејрут]]у, Шарон је био изложен великом притиску. Дана [[14. фебруар]]а [[1983]]. године је коначно био приморан да поднесе оставку као министар одбране. Шарон је познат по својој бескомпромисности и тврдој линији према палестинском народу. На почетку своје каријере је такође дао више изјава где је заговарао „истеривање Палестинаца назад у пустињу“. Шарон се противипротивио мировном споразуму постигнутом у [[Осло|Ослу]] и потписаном у [[Вашингтон]]у, [[1993]]. године између израелског премијера [[Јицак Рабин|Јицака Рабина]] и председавајућег ПЛО-а [[Јасер Арафат|Јасера Арафата]].
 
За време [[Либански рат (1982)|израелске инвазије]] на [[Либан]], [[1982]]. године Шарон је био министар одбране у израелској влади. После [[Масакр у Сабри и Шатили|масакара у избегличким логорима Сабра и Шатила]] у [[Бејрут]]у, Шарон је био изложен великом притиску. Дана [[14. фебруар]]а [[1983]]. године је коначно био приморан да поднесе оставку као министар одбране. Шарон је познат по својој бескомпромисности и тврдој линији према палестинском народу. На почетку своје каријере је такође дао више изјава где је заговарао „истеривање Палестинаца назад у пустињу“. Шарон се противи мировном споразуму постигнутом у [[Осло|Ослу]] и потписаном у [[Вашингтон]]у, [[1993]]. године између израелског премијера [[Јицак Рабин|Јицака Рабина]] и председавајућег ПЛО-а [[Јасер Арафат|Јасера Арафата]].
 
Године [[2001]]. Аријел Шарон је на изборима победио представника радничке партије [[Ехуд Барак|Ехуда Барака]] и постао премијер [[Израел]]а. После доласка десничарског [[Ликуд]]а на власт, репресије палестинског становништва, самоуправе и посебно Арафата су умногостручене. Шарон је чак Арафата прогласио ''[[persona non grata|персоном нон грата]]'' и Арафат је провео своје задње године живота у нечему што је личило на кућни притвор у [[Рамала|Рамали]].
 
Године [[2004]]. Шарон изненађујеје изненадио све објављујући своју одлуку да ће се израелске снаге повући са окупираног појаса Газе. Ово је довело до великих интерних борби унутар Ликуда, а и Шаронове владајуће коалиције. Кад су противници ове идеје напустили владу крајем [[2004]]. и [[2005]]. године, Шарон је био приморан да уђе у коалицију са радничком партијом која је раније била у опозицији. После смрти Јасера Арафата, преговори између Палестинаца и Изреалаца су обновљени. Ово је резултирало враћањем града [[Јерихон]]а на окупираној Западној обали Палестинцима.
 
== Кома и смрт ==