Армијски генерал — разлика између измена

У [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|војсци Краљевине Србије]] овај чин уведен је први пут изменама из [[1900]]. године које су донете у закону о ''Устројству војске'' из [[1886]]. године. Тада је уз постојећи генералски чин уведен виши степен, чин армијског генерала. У овај чин је унапређен само [[Милан Обреновић|Краљ Милан]], за заслуге у реформи војске и само он га је носио. У том периоду армијски генерал је био највиши и почасни чин. Смрћу краља Милана [[1901]]. године, чин армијски генерал је укинут a уведен је нови почаснинајвиши ратни чин [[Војвода (војни чин)|војвода]].<ref name="Generali">{{Cite booksfn| author=Милић Милићевић; Љубодраг ПоповићБјелајац| title=Генерали Војске Кнежевнине и Краљевине Србије2004|edition p=|publisher=Војноиздавачки завод| year=2003|isbn=86-335-0142-2|pages= 8-9}}</ref>

Чин армијског генерала поново је уведен у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] као као трећи генералски чин и постојао је од [[1923]]. до [[1945]]. године. Уведен ''Законом о војсци и морнарици'' од [[19. јул]]а [[1923]]. године. Према тадашњем правилнику о унапређењима генерала у чин армијског генерала могао је бити унапређен сваки [[дивизијски генерал]] који поред општих услова, морао провести у свом чину најмање четири године. Такође је морао успешно командовати дивизијском облашћу најмање годину дана. У [[ваздухопловство|ваздухопловству]] је за овај чин било потребно да кандидат командује ваздухопловним [[дивизија]]ма. У овај чин су унапређени Начелници Главног генералштаба. У морнарици Краљевине Југославије чин армијског генерала одговарао је чину [[адмирал]]а.<ref name="Admirali">{{Cite booksfn| author=Миле С. Бјелајац| title=Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941|edition =|publisher=Институт за новију историју Србије, Београд| year=2004|isbn=86-7005-039-0|pagesp= 14}}</ref>