Санкција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
'''Санкција''' је реакција друштва или знатног броја његових чланова на начин понашања, који се тиме одобрава (позитивна санкција) или не одобрава (негативна санкција).<ref>''Encyclopaedia of the social sciences'', Macmillan Co., New York, 1933., том XIII, стр. 531</ref> Термин санкција долази из латинског језика и преузет је у већини европских језика са углавном истим значењем. ''Sanctio'' ([[Латински језик|лат.]] ''Sancire'') у преводу значи учинити светим, неповредивим у религијском смислу. Касније је религијски елемент ишчезнуо, али је остала идеја неповредивости, непрекршивости правила.<ref>''Sanction, Dictionnaire encyclopedique de theorie et de sociologie du droit'', J.C.Bayon, стр. 536-537.</ref> Међутим, у зависности од сфере друштвеног живота у којој се израз користи, значење у извесној мери варира. Неподударности су уочљиве између коришћења израза у [[Социологија|социолошком]], [[Политика|политичком]], [[Право|правном]], [[Економија|економском]], [[Етика|етичком]], [[Религија|религијском]] или [[Педагогија|педагошком]] смислу.
== Правна санкција ==
У праву, термин санкција означава део [[Правна норма|правне норме]], познат као секундарна [[диспозиција као део правне норме|диспозиција]]. Правна норма се састоји из диспозиције и санкције, и оба представљају правила понашања. Међутим, то су алтернативна правила понашања, тј. или се примењује једно или друго.<ref>''Увод{{cite уbook|last1= право'',Лукић|first1= Радомир Д.|last2=Кошутић Лукић, |first2=Будимир П. Кошутић,|title= Београд,Увод у право|year= 2009.,|url= стр.|publisher= |location= Београд|id=|pages=128.-}}</ref> Услов за примену санкције увек мора бити предвиђен, јер се санкција примењује само ако је извршен прекршај диспозиције. [[Прекршај]] је неопходан услов за примену санкције, али поред њега могу бити одређени и други услови за њену примену. Прекршај чини радња која је супротна оном понашању које је у диспозицији предвиђено као обавезно. Та радња може бити позитивна (чињење) или негативна (нечињење).{{sfn|IbidemЛукић|Кошутић|2009|pp=140}}<br />
 
=== Врсте правних санкција ===
==== Према лицима (физичким и правним) ====
* Кривичне - имају за циљ да на одговарајући начин казне кривца или да спрече даље вршење [[Кривично дело|кривичних дела]]. Састоје се у трајном или привременом одузимању: живота, [[Слобода|слободе]], части, имовине, права итд.
* Грађанске - имају за циљ да надокнаде штету која је начињена одређеном субјекту (оштећеном).{{sfn|IbidemЛукић|Кошутић|2009|pp=142-143}}
* Прекршајне - прописују се, изричу и примењују да би грађани поштовали правни систем и да убудуће не чине прекршаје. Прекршајне санкције су: казне (новчана и/или казна затвора до 60 дана), опомене, заштитне мере и васпитне мере.<ref>Закон о прекршајима, „Сл. гласник РС“, бр. 101/2005, 116/2008 и 111/2009 </ref>
==== Према актима ====
* Ништаве - [[правни акт]] је ништав ако садржи тешке повреде законитости. Ова санкција се састоји у поништавању свих последица које је произвео незаконити правни акт и то од момента његовог доношења (нпр. уговори о продаји дроге, биолошког и хемијског оружја). У овом случају, сматра се да правни акт није ни постојао, као ни последице које је произвео.
* Рушљиве - правни акт је рушљив, тј. биће поништен, ако садржи лакше повреде законитости. Одлука о поништавању важи од момента утврђивања незаконитости акта.<ref>''Увод у право'', Радомир Д. {{sfn|Лукић, Будимир П. |Кошутић, Београд, |2009., стр. |pp=232-233.</ref><br />}}
 
<br />
''Кључна разлика'' између ништавости и рушљивости акта састоји се у следећем: ништаван акт не производи никаква правна дејства, док рушљив акт има правне последице све док не буде укинут.