Мишковић — разлика између измена

{{Prerađivanje|Tекст не задовољава енциклопедијски квалитет|02|11|2012}}

Народно предање (Које је сакупљајући грађу за етнографску расправу о Бањанима 1912 и 1940. године дјелимично приближио Светозар Томић и др. Ђурђића Петковић у гласнику Цетињског Музеја) каже да су , Мисковићи и Кокотовићи најстарије породице у Бањанима (Општина Никшић), да славе Светог Тому и прислужују Петровдан. У то вријеме Парез је био познат и изузетно погодан за узгој винове лозе и да су Парезани били изузетно моћни и економски јаки. Народно предање каже да је у земану на сабор код њиховог храма (црква Светог Апостола Томе у Парезу, која се данас нажалост налази у рушевинама) долазило по 70 седленика са сребреним седлима, и да је по томе пољана испод цркве св. Апостола Томе на којој су везани коњи добила назив сребрена пољана како се и дан данас назива. У овој цркви причестили су се војници војводе Влатка Вуковића при одласку у бој на Косово. Чувеним, богатим и у вакту силним и знаменитим Парезанима око 1585 год. у походе дође Иво Сењанин и потпуно их разори. Послије пораза Парезанско племе се распада, једа дио пребјегне на десну страну Требисњице, у Заводје (предио Паника), задржавајући старо презиме Парезанин (по мјесту Парезу), гдје их и данас има , као и у Билећи , Требињу, Београду и у другим мјестима широм европе и свијета . А Мисковици и Кокотовици у Петровиће(на Мишковића брда, Корољин До и Успутницу Кокотовици ). Због разнијех околности дио Кокотовица сјели из Бањана (Невесиње, Кривошије, Корјенице, Никшић и другим мјестима широм европе и свијета). Сви Кокотовици у Херцеговини подстичу од Мата, који се сјели у Невесиње 1855 г. За првог родоначелника Кокотовића сматра се Митар који је побјегао из Пареза од зулума Сењаним Ива. Бојећи се освете , дио Мишковића из Корољина Дола пребјегне у Босну, у околину Рогатице, гдје њихови потомци и данас живе...