|
== Основе поставке ==
Три различита процеса у опрганизму могу допринети расту и умножавању нових крвних судова: ''[[васкулогенеза]] , [[артериогенеза]]'' и ''[[ангиогенеза]]''. <ref name="Ware">Ware JA, Simons M. ''Angiogenesis in ischemic heart disease''. Nat Med. 1997;3:158 –164.</ref> <ref>Ferrara N, Alitalo K. ''Clinical applications of angiogenic growth factors and their inhibitors.'' Nat Med. 1999;5:1359 –1364.</ref>
=== Васкулогенеза ===
'''[[Васкулогенеза]]''', је примарни процес одговоран за раст нових крвних судова током [[Ембрион|ембрионалног развоја]], из [[хемангиобласт]]а, насталих од матичних ћелија које воде пореклом из мезодерма. У каснијем развоју они се диференцирају у ендотелне ћелије и хематопоетске матичне ћелије примитивних крвиних судова <ref name="Beck">Beck L Jr, D’Amor e PA. ''Vascul ardeve lopment: cellular and molecular regulation.'' FASEB J. 1997;11:365–373.</ref> којии имајуима још увек недефинисану улогу у зрелимзрелем одраслим ткивима.<ref>Asahara T, Masuda H, Takahashi T, et al. Bone marrow origin of endothelial progenitor cells responsible for postnatal vasculogenesis in physiological and pathological neovascularization. Circ Res. 1999; 85:221–228.</ref> <ref>Asahara T, Takahashi T, Masuda H, et al. [[VEGF]] contributes to postnatal neovascularization by mobilizing bone marrow-derived endothelial progenitor cells. EMBO J. 1999;18.</ref> Ендотелне ћелијеОдликује се удиференцијацијом наставкуплурипотентних целогендотелних животаћелија прекурсора (пренаталногхемангиобласта иили постнаталногсличних ћелија) могу делити. Животу [[ендотел|ендотелне ћелије]] укоје одраслихутичу људина износиформирање неколикопримитивних месецикрвиних до једне годинесудова. Накнадним ангажовањем других типова васкуларних ћелија завршава се процес формирања крвног суда.<ref name="Beck"/>
=== Артериогенеза ===
'''[[Артериогенеза]]''' се односи на појаву нових артерија које поседују у потпуности развијену тунику медију .<ref>Buschmann I, Schaper W. ''The pathophysiology of the collateral circulation (arteriogenesis).'' J Pathol. 2000;190:338 –342.</ref>. Процес може да подразумева сазревање постојећих колатерала или се може одразити на формирање нових зрелих крвних судова. Примери укључују артериогенезом формиране, ангиографски видљиве колатералеколатерала код пацијената са напредним опструктивним коронарним или периферним болестима крвних судова. У овај процес укључени су сви васкуларни типови ћелија, укључујући и глатке мишићне ћелије и периците.
'''[[Ангиогенеза]]''' је процес одговоран за формирање нових крвних судова у којима недостаје развијена медија.<ref name="Ware"/> Примери ангиогенезе су капиларна пролиферација у зарастању рана или дуж границе миокарда. Формирање крвних судова од постојећих ћелија у ангиогенези, стимулишу бројни фактори раста, нарочито ВЕГФ и ФГФс. ВЕГФ као најважнији регулатори физиолошке ангиогенезе у развоју ембриона, јер стимулише пролиферацију и миграцију ендотелних ћелија. ФГФс су сигнални протеини из велике породице која садржи више од 15 чланова, зато мутације у рецепторима за ове факторе може бити узрок различитих аномалије.
=== Ангиогенезa ===
[[Ангиогенеза|Ангиогенезе]] је процес одговоран за формирање нових крвних судова у којима недостаје развијена медија.<ref name="Ware"/> Примери ангиогенезе су капиларна пролиферација у зарастању рана или дуж границе срчаног мишића (миокарда).
Ниже наведена табела даје преглед биолошких ефеката ова 3 процеса;
<center>'''Три врсте неоваскуларизације ''(описане у тексту)''''' <ref name="Simons"/></center>
<center>
{| class="wikitable"
|-
! -!! Васкулогенеза !! Артериогенеза !! Ангиогенеза
|-
|<center> Тип ћелија укључен у процес ||<center> Ендотелне стем ћелије ||<center> Ендотелне ћелије; глатко мишићне ћелије; перицити, остале ћелије ||<center> Ендотелне ћелије
|-
|<center> Примарни подстицај ||<center>Развој ||<center> Није познато (упала?) ||<center> Упала и исхемија
|-
|<center> Крајњи резултат ||<center> Потпуно формирани крвни судови ||<center> Артериола ||<center> Капилара
|-
|<center> Јавља се код зрелих ткива ||<center> Нејасно (минимално?) ||<center> Да ||<center> Да
|-
|<center> Допринос ефикасној перфузији ||<center>Нејасно (минималан?) ||<center>Много ||<center>Мало
|-
|<center>Фактора раста који су укључени||<center>[[VEGF]], Ang-1, Ang-2||<center>PDGF, Ang-1, Ang-2, FGFs (?) ||<center>FGF-1, FGF-2, FGF-4, FGF-5,<br />
<center>VEGF-1, VEGF-2, VEGF-3
|}
</center>
Истовремена појава ангиогенезе и артериогенезе недвосмислено је доказана на различитим животињским моделима, <ref>White F, Carroll S, Magnet A, et al. ''Coronary collateral development in swine
after coronary arteryocclusion.'' Circ Res. 1992;71: 1490 –1500.</ref> <ref>Wolf C, Cai WJ, Vosschulte R, et al.'' Vascular remodeling and altered protein expression during growth of coronary collateral arteries.'' J Mol Cell Cardiol. 1998;30:2291–2305</ref> као и код пацијената са коронарном болешћу. <ref>Gibson CM, Ryan K, Sparano A, et al. ''Angiographic methods to assess human coronary angiogenesis.'' Am Heart J. 1999;137:169 –179.</ref> ▼<ref>Sasayama S, Fujita M. ''Recent insights into coronary collateral circulation''. Circulation. 1992;85:1197–1204.</ref> ▼
=== Механизми неоваскуларизације ===
Појава васкулогенезе у зрелим организмима остаје нерешено питање. Према досадашњим истраживањима сматра се да је мало вероватно да овај процес значајније доприноси да се нови [[крвни судови]] развијају ако се тај процес јавља спонтано, као одговор на исхемију или [[запаљење|запаљења]] или као одговор на стимулишуће факторе. [[Исхемија]] [[ткива]] сама по себи не може бити кључни подстицај покретања ангиогенског одговора. Неколико пацијената у истраживањима показало је ту могућност у току хроничне [[исхемија|исхемије]] [[миокард]]а, али не и већина пацијената са дифузним многоструким болестима [[крвни судови|крвних судова]] код којих се не развија [[исхемија]] на нивоу [[ткива]] у одсуству провокације. [[Запаљење]] и [[стрес]] може бити много израженији надражај, <ref>Ito W, Arras M, Scholz D, et al. Angiogenesis but not collateral growth is associated with ischemia after femoral artery occlusion. Am J Physiol. 1997;273:H1255–H1265.</ref> <ref>Li J, Post M, Volk R, et al. PR39, a peptide regulator of angiogenesis. Nat Med. 2000;6:49 –55.</ref> и зато се јако мали број [[ангиогенеза]] одвија у одсуство [[запаљење|запаљења]]. Сузбијање [[запаљење|инфламаторних одговора]], због генетских абнормалности, патофизиолошким процесима, или [[лек]]овима, може негативно утицати на способност [[ткива]] да се у њима изазове раст нових [[крвни судови|крвних судова]]. <ref>Jones MK, Wang H, Peskar BM, et al.'' Inhibition of angiogenesis by nonsteroidal anti-inflammatory drugs: insight into mechanisms and implications for cancer growth and ulcer healing [see comments].'' Nat Med. 1999;5:1418 –1423</ref> ▼▲Истовремена појава ангиогенезе и артериогенезе недвосмислено је доказана на различитим животињским моделима, <ref>White F, Carroll S, Magnet A, et al. ''Coronary collateral development in swine after coronary arteryocclusion.'' Circ Res. 1992;71: 1490 –1500.</ref> <ref>Wolf C, Cai WJ, Vosschulte R, et al.'' Vascular remodeling and altered protein expression during growth of coronary collateral arteries.'' J Mol Cell Cardiol. 1998;30:2291–2305</ref> као и код пацијената са коронарном болешћу. <ref>Gibson CM, Ryan K, Sparano A, et al. ''Angiographic methods to assess human coronary angiogenesis.'' Am Heart J. 1999;137:169 –179.</ref>
▲<ref>Sasayama S, Fujita M. ''Recent insights into coronary collateral circulation''. Circulation. 1992;85:1197–1204.</ref>
[[Датотека:Angiogenesis Human Heart 1.jpg|центар|мини|350px|<center>[[Ангиогенеза|Ангиогенски]] одговор [[Крвни судови|крвних судова]] људског [[срце|срца]] након примене FGF-1</center>]]
▲Појава васкулогенезе у зрелим организмима остаје нерешено питање. Према досадашњим истраживањима сматра се да је мало вероватно да овај процес значајније доприноси да се нови [[крвни судови ]] развијају ако се тај процес јавља спонтано, као одговор на исхемију или [[запаљење|запаљења ]] или као одговор на стимулишуће факторе. [[Исхемија]]Ткива [[ткива]] самаисхемије по себи не може бити кључни подстицај покретања ангиогенскогангиогенетског одговораодговор. Неколико пацијената у истраживањима показало је ту могућност у току хроничне [[исхемија|исхемије ]] [[миокард]]амиокарда, али не и већина пацијената са дифузним многоструким болестима [[крвни судови|крвних судова ]] код којих се не развија [[исхемија ]] на нивоу [[ткива ]] у одсуству провокације. [[Запаљење]]Упала и [[стрес ]] може бити много израженији надражај, . <ref>Ito W, Arras M, Scholz D, et al. Angiogenesis but not collateral growth is associated with ischemia after femoral artery occlusion. Am J Physiol. 1997;273:H1255–H1265.</ref> <ref>Li J, Post M, Volk R, et al. PR39, a peptide regulator of angiogenesis. Nat Med. 2000;6:49 –55.</ref> и зато се јако мали број [[ангиогенеза]]ангиогенезе одвија у одсуство [[запаљење|запаљења]]упале. Сузбијање [[запаљење|инфламаторних одговора ]], због генетских абнормалности, патофизиолошким процесима, или [[лек]]овималекова, може негативно утицати на способност [[ткива ]] да се у њима изазове раст нових [[крвни судови|крвних судова ]]. <ref>Jones MK, Wang H, Peskar BM, et al.'' Inhibition of angiogenesis by nonsteroidal anti-inflammatory drugs: insight into mechanisms and implications for cancer growth and ulcer healing [see comments].'' Nat Med. 1999;5:1418 –1423</ref>
Поставља се још једно значајно питање је да ли ће неисхемични [[миокард]] одговорити на стимулацију [[фактори раста|факторима раста]]? Значајан број података из литературе указује да неисхемична [[ткива]] у великој мери реагују на ангиогеничне стимулусе. То може да доведе не тако често до недостатка ендогеног фактора раста, или да се промени у екстрацелуларном матриксу, присуством инхибитора ендогена, као што су [[ангиопоетин 2]], и одсуство експресије [[рецептор]]а фактора раста и других сигнализирајућих [[молекул]]а који су укључени у ангиогенетску сигнализацију. ▼
▲Поставља се још једно значајно питање је да ли ће неисхемични [[миокард ]] одговорити на стимулацију [[фактори раста|факторима раста ]]? Значајан број података из литературе указује да неисхемична [[ткива ]] у великој мери реагују на ангиогеничне стимулусестимулансе. То може да доведе не тако често до недостатка [[ендогени фактор раста|ендогеног фактора раста ]], или да се промени у екстрацелуларном матриксу, присуствомприсуство инхибитора ендогена, као што су [[ангиопоетин 2|ангиопоетин–2]], и одсуство експресије рецептора [[ рецептор]]аFaktor rasta|фактора раста ]] и других сигнализирајућих [[молекул]]амолекула који су укључени у ангиогенетску сигнализацију.
== Извори ==
| 