Корисник:Igornovak66/Pesak

Nebojša Jovančević

Nebojša Jovančević (1936-2008)

Nebojša Jovančević je rođen 1936. godine u mestu Pribina Glava, opština Šid. U B. Palanci živi od 1945. godine pa sve do smrti 03.10.2008. godine. Poeziju je počeo da piše još u Gimnaziji. Svoje radove objavljivao u književnim časopisima: Rukoveti, Dometi, Književne novine, omladinskim novinama: Glas, Mladost: i u lokalnim Nedeljnim Novinama.

Počevši od 1968. godine poeziju, objavljuje i u Biltenu i Zbornicima Književnog Kluba DIS Bačka Palanka – Hitac sna od broja jedan do broja devet.

1954. godine na konkursu Jovan Popović za zbirku pesama osvaja I i III nagradu a 1970. osvaja I nagradu Radničkog Univerziteta 'Đuro Salaj' Beograd.

Objavio samostalne zbirke poezije:

1979. godine SUPROTNO NEBO (izdavač: KK DIS Bačka Palanka) 1997. godine MONOLOG SA BOGOM i druge pesme (izdavač: KK DIS Bačka Palanka) 1997. godine PESME OD OSTATKA LJUBAVI (izdavač: KK DIS Bačka Palanka)

Uz predstavljanje Nebojše Jovančevića dajemo antologijsku pesmu NEBO uz impresivnu ilustraciju/rad (za ono vreme) slikara Milana Jurića: (Hitac sna -1968. god.)

Postoji zato što mu niko nije u modrine njegove hitnuo časom očaja šaku baruta crnog, gluvoću njegovu da iscepa, da ljudima vrati sve molitve i kletve. Postoji, možda, da zanese oči, ljubavi kada nekome treba više od boga i od hleba. Postoji radi nadanja, i da ga kletvom bodemo, za sva stradanja, u ime njega, o njega da se molitvom vešamo, zlatom reči ga okivajući, za ljubav ćutanja njegovog. Njegova se minijatura kupa u ljudskoj suzi, jer čovek od pamtiveka puzi, pred njegovim tajnim sferama samo zato, jer ni kletva, ni molitva nemaju snage da ga opčine, pa nas mrtvo gleda modrim polifemskim okom. Ali samo dotle dok nečiji očaj ne naraste da se do neba dobaci šakom baruta crnog.