Српска народна књижевност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
|||
Ред 7:
== Име ==
Термин '''народна књижевност''' употребио је најпре крајем [[16. век|16. века]] француски писац [[Мишел де Монтењ]], који је у ‘’''поезији народној и невино природној''‘’ гаскоњских сељака и народа који немају писма налазио неких чари и поредио их са лепотом ‘’''поезије савршене по правилима уметности''‘’. На шире прихватање овог термина у европским оквирима и на промењен однос према творевинама простог и неуког света још битније утицао је
Са опадањем [[романтизам|романтичарског]] заноса народним песмама и причама, када се народна књижевност почела изучавати аналитички, као специфичан део културне баштине, термину народна књижевност стављене су замерке. Одредница „народна“ у [[српски језик|српском језику]], као и у многим другим језицима, вишезначна је: реч [[народ]] и њене изведенице могу да имају етничко (народ је [[нација]]) и социјално значење (народ су сељаци, неписмени, сиромашни, нижи друштвени слојеви). Из намере да се огради од романтичарског поимања овог вида књижевности и да се избегне непожељна двосмисленост уведен је термин '''усмена књижевност'''. Термин је први пут употребио [[Пол Себијо]] ([[1881]]) на француском језику, а у српској науци се јавља [[1911]]. године у књизи [[Андра Гавриловић|Андре Гавриловића]] ''Историја српске и хрватске књижевности усменог постања''. Овим термином истиче се њено најбитније својство: усмено настајање и преношење, потире се романтичарско схватање о колективном стваралаштву („народни [[геније|гениј]]“) и ствара се [[дихотомија]] усмена/писана књижевност која нема непожељно вредносно значење.
Ред 13:
Међутим, ни увођење термина усмена књижевност није решило проблем именовања. Овај термин може да буде ширег опсега од онога што се сматра делима народне књижевности, јер су се у прошлости усмено преносили и други облици, као што су нека дела настала под окриљем [[црквена књижевност|цркве]]. У данашње време термин усмена књижевност, ако бисмо га схватили дословно, могао би да обухвати низ видова савремене [[масовна култура|масовне културе]] ([[радио]], [[телевизија]]). Термину усмена књижевност недостаје и [[традиција|традицијски]] аспект, који старији термин народна књижевност поседује.
Проблем именовања овог вида књижевног стваралаштва још увек није јасно решен, па неки научници употребљавају термин народна, а други усмена књижевност. Има случајева и упоредне употребе оба термина, у зависности на шта се ставља акценат: на традиционалност или на начин преношења. Покушај да се ова два појма споје у један (народна усмена књижевност и обрнуто) не решава проблем, већ га само додатно компликује, јер имплицира постојање народне књижевности која није усмена или усмене књижевности која није народна и вештачки спаја два односа према истом феномену.
== Опште одлике народне књижевности ==
| |||