Ослобођење Врања 1878. године — разлика између измена

м (Разне исправке)
Српска регуларна војска, уз помоћ Добровољачког корпуса и месних устаника, освојила је [[Сурдулица|Сурдулицу]] и [[Владичин Хан]] [[23. јануар]]а [[1878]]. године, као и [[Власина|власинска]] села чиме је било ослобођено становништво [[Масуричка котлина|Масуричке котлине]]. Добровољачки корпус српске војске је из [[Прибој]]а [[24. јануар]]а упутио једну своју групу официра и подофицира у српска села дуж врањског подручја која су још увек била под османском контролом са задатком да подстичу народ на устанак.{{sfn|Вукановић|1978|p=123-126}}
 
Према наређењу команданта Прве шумадијске дивизије, [[потпоручник]] [[Степа Степановић]] је [[25. јануар]]а [[1878]]. године из Прибоја отишао у [[Пољаница|Пољаницу]], како би преузео команду устаничких снага и извршио напад на османске снаге с леђа. Том приликом је била образована Добровољачка чета од бораца [[Крагујевачка бригада|Крагујевачке бригаде]] на чијем челу се налазио потпоручник Степановић. Његов задатак је био да формира батаљон и да га добро наоружа. {{sfn|Скоко|Опачић|1990|p=81-82}} Он се повезао са вођама српских месних устаника: Василијем Поповићем, Стојиљком Поповићем и Симеоном Стојиљковићем, и разделио оружје. Образован је Устанички батаљон из пољаничких села: [[Големо Село|Големог Села]], [[Градња|Градње]], [[Студена (Врање)|Студене]], [[Крушева Глава|Крушеве Главе]], [[Тумба (Врање)|Тумбе]], [[Дреновац (Врање)|Дреновца]], [[Сикирје|Сикирија]], [[Власе (Врање)|Власа]] и других.{{sfn|Вукановић|1978|p=123-126}}
 
Јаке снаге Добровољачког корпуса српске војске пошле су из Прибоја ка [[Врањска Бања|Врањској бањи]] као претходница Шумадијског корпуса. Једна чета добровољаца наишла је на турске ратне положаје код Бање коју је бранила чета регуларне [[Турска војска|турске војске]] уз помоћ око 200 наоружаних османских и [[албанци|албанских]] грађана. Како је том приликом дошло до сукоба, у помоћ српској чети стигао је и један добровољачки батаљон, па су турске јединице разбијене и натеране у бекство ка Врању. Тако је [[26. јануар]]а [[1878]]. године ослобођена [[Врањска Бања]], а том приликом је погинуло 28 османских и 6 албанских војника. Српске снаге су тада заузеле мост на Јужној Морави који је био важан стратегијски чвор за пребацивање српских јединица ка Врању.{{sfn|Вукановић|1978|p=123-126}}