Словенски устанак против византијске власти (1072) — разлика између измена

Врло брзо по избијању [[Устанак|устанка]] [[устаници]] су од [[Михаило Војислављевић|Михаила]] затражили да им пошаље једног од својих [[син]]ова за вођу и он им у јесен [[1072]]. шаље свог сина [[Константин Бодин|Бодина]] и [[Војвода Петрило|војводу Петрила]] са одредом од 300 људи у помоћ [[Устанак|устанку]] који је, под вођством [[Ђорђе Војтех|Ђорђа Војтеха]], букнуо у јужном Поморављу. Устаници су [[Константин Бодин|Бодина]] прогласили за [[цар]]а под именом ''Петар'', позивајући се на [[Самуило (цар)|Самуила]], у [[Призрен]]у.

[[Константин Бодин|Бодин]] је успео да освоји [[Ниш]] и отпочео је продор ка [[север]]у подижући [[Срби|Србе]] у [[Средње Поморавље|средњем Поморављу]] на устанак. Међутим вест о [[Војвода Петрило|Петриловом]] поразу и продору здружених снага га приморава да по снегу у децембру [[1072]]. жури на југ да му не би била одсечена одступница у [[Зета (држава)|Зету]]. [[Михаило Војислављевић|Михаило]] који је напао [[Драчка тема|Драчку тему]], послао је у помоћ свом сину одред под вођством свог зета [[Лонгивардопул]]а.

Византијска војска је код [[Пауни|Пауна]], јужно од [[Косово Поље|Косова Поља]], пресекла пут [[Константин Бодин|Бодину]] и дошло је до велике борбе у коју се укључио и [[Лонгивардопул]], али на страни [[Византијско царство|Византије]]. [[Константин Бодин|Бодин]] бива поражен и пада у заробљеништво. Након што је неко време провео као талац у [[Византијски Цариград|Цариград]]у Бодин бива прогнан у [[Антиохија|Антиохију]]. У време кад је Бодин био у прогонству, у Антиохији избијају уличне борбе између [[Грци|Грка]] и [[Јермени|Јермена]] и метеж који су те борбе створиле искористили су [[млетачки трговци]], које је потплатио [[Михаило Војислављевић|Михаило]], да ослободе [[Константин Бодин|Бодина]] који се после тога враћа у [[Зета (држава)|Зету]] и постаје [[савладар]] свом оцу.