Полупроводничка меморија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Уклоњен целокупан садржај странице |
м Враћене измене Kkocic12.oprem (разговор) на последњу измену корисника BokimBot |
||
Ред 1:
{{РАФ102013}}
{{Memory types}}
'''Полупроводничка меморија''' [[уређај за складиштење података]], обично коришћен као [[рачунарска меморија]], имплементирана на [[полупроводничко]] [[интегрисано струјно коло]]. Прави се у много различитих типова у технологији.
Полупроводничка меморија има свој [[меморија насумичног приступа|насумични приступ]], што значи да је потребно исто времена да дође до неке меморије и њене локације да би се подацима приступило у задатом реду.<ref name="Dawoud">{{cite book
| last = Dawoud
| first = Dawoud Shenouda
| coauthors = R. Peplow
| наслов = Дизајн дигиталних система - Use of Microcontroller
| издавач = River Publishers
| датум = 2010
| location =
| стране = 255-258
| url = http://books.google.com/books?id=dtvZtUfqEOMC&pg=PA257&lpg=PA257&dq=%22semiconductor+memory%22+%22random+access%22+disk&source=bl&ots=owvKMZ2DDC&sig=VRoPAV6R1pTAdFLuzms-jlage-8&hl=en&sa=X&ei=FLJZUJLqGpCUigLErYD4Aw&ved=0CFkQ6AEwBw#v=onepage&q=%22semiconductor%20memory%22%20%22random%20access%22%20disk&f=false
| doi =
| id =
| isbn = 8792329403}}</ref> Ово контрастује скадиштима података као што су [[hard disk]] и [[compact disk|CDs]] који читају и пишу податке редом и тако да подаци могу бити приступљени само по реду по коме су писани. Полупроводничка меморија такође има много већу [[брзину приступа]] подататака од било ког другог типа складишта; [[бајт]] меморије може се уписати/прочитати у року од [[наносекунде]], док се брзина меморија ротирајућег диска мери у милисекундама. Из ових разлога користи се као главна [[рачунарска меморија]] (примарно складиште), за податке са којима рачунар тренутно ради, између осталог.
[[Регистри са сменом]], [[процесорски регистри]], [[бафери података]] и остали мали регистри који немају [[декодер адреса|механизам декодирања меморијске адресе]] се не сматрају као меморија иако складиште дигиталне податке.
== Опис ==
У полупроводничком меморијском чипу, сваки [[binary digit|бит]] бинарних података се складишти на месту званом ''[[меморијска ћелија (рачунари)|меморијска ћелија]]'' састоји се од једног или више [[транзистора]]. Меморијске ћелије су слагане у правоугаонастим деловима на површини чипа. Једно-битне меморијске ћелије су груписане у малим јединицама које се називају ''речи'' којима се приступа заједно као једној меморијској адреси. Меморија се производи по [[дужини речи]] то је обично јачина двојке, типично ''N''=1, 2, 4 или 8 бита.
Подацима се приступа начином [[меморијске адресе]] примењиваним на адресе чипова, адресним иглама, које одређују којој речи у чипу се треба приступити. Ако се меморијска адреса састоји из ''M'' бита, број адресе на чипу је 2<sup>''M''</sup>, свака садржи ''N'' бит речи. Стога, количина података складиштених на чипу је ''N''2<sup>''M''</sup> бита.<ref name="Dawoud" /> Капацитет података је обично јачине два: 2, 4, 8, 16, 32, 64, 128, 256 и 512 мерено у [[kilobit]]s, [[megabit]]s, [[gigabit]]s или [[terabit]]s, овде дефинисани по [[бинарним префиксима]]. Тренутно (2012) највећи полупроводнички меморијски чипови садрже неколико GB података, али се већи капацитети нон стоп производе. Комбинацијом неколико интегрисаних кола, меморија се може уредити у дужу реч и простор адресе него што нуди чип, и често али не и потребно [[јачина двојке]].<ref name="Dawoud" />
Две основне операције које изводи меморијски чип су "''читање''", у којој се подаци који се састоје од меморијске речи ишчитавају, и "''писање''" у којој се подаци складиште у меморијским речима, замењујући реч која је претходно била ту.
У додатку самосталним меморијским чиповима, блокови полупроводничке меморије су интегрисани делови многих рачунара и кола процесора података. На пример [[микропроцесорски]] чипови који покрећу рачунар садрже [[кеш меморију]] да складиште инструкцију која чека да се изврши.
== Типови ==
[[Датотека:RAM n.png|thumb|RAM chips for computers usually come on removable [[memory module]]s like these. Additional memory can be added to the computer by plugging in additional modules.]]
'''RAM''' (''[[Меморија насумичног приступа]]'') је постала генерички термин за сваку полупроводничку меморију на којој се може писати, али такође и читати, за разлику од ROM-а ''(испод)'', који само може да се чита. Треба напоменути да све полупроводничке меморије имају [[насумични приступ]], не само RAM.
[[Привремена меморија]] губи своје податке када се струја искључи. Какогод, јефтинија је и бржа од неисправљивих. Овај тип се користи за главну меморију код многих рачунара од кад се меморија складишти на [[хард диску]] кад је рачунар искључен. Главни типови су:<ref name="Godse">{{cite book
| last = Godse
| first = A.P.
| coauthors = D.A.Godse
| наслов = Fundamentals of Computing and Programing
| издавач = Technical Publications
| датум = 2008
| локација = India
| стране = 1.35
| url = http://books.google.com/books?id=3XEIY1bjLAUC&pg=SA1-PA35&lpg=SA1-PA35&dq=%22semiconductor+memory%22+RAM+%22random+access%22+ROM+PROM&source=bl&ots=cmSseZe9-r&sig=nxViTMuUZ90bVafyjFX-izyhG1w&hl=en&sa=X&ei=7pFZUNrcAoLOiwLt2oHICg&ved=0CD0Q6AEwATgK#v=onepage&q=%22semiconductor%20memory%22%20RAM%20%22random%20access%22%20ROM%20PROM&f=false
| doi =
| id =
| isbn = 8184315090}}</ref><ref name="Arora">{{cite book
| last = Arora
| first = Ashok
| title = Foundations of Computer Science
| publisher = Laxmi Publications
| date = 2006
| location =
| pages = 39-41
| url = http://books.google.com/books?id=CrcoszZBMowC&pg=PA39&lpg=PA39&dq=%22semiconductor+memory%22+RAM+%22random+access%22+ROM+PROM&source=bl&ots=WkQWaH45e0&sig=tcXEKi3KMhbWj_2hXpquhk2N5Uk&hl=en&sa=X&ei=QZ9ZUIGhMsqeiAKWyIDQDQ&ved=0CGwQ6AEwCTgU#v=onepage&q=%22semiconductor%20memory%22%20RAM%20%22random%20access%22%20ROM%20PROM&f=false
| doi =
| id =
| isbn = 8170089719}}</ref>
* '''DRAM''' (''[[Динамичка меморија насумичног приступа]]'') која садржи меморијске ћелије које се састоје од једног [[капацитатора]] и једног транзистора по биту. Ово је најјефтинији и најгушћи, па се користи код многих рачунара као главна меморија. Међутим, [[наелектрисање]] који складишти податке у меморијским ћелијама временом исцури, тако да меморијске ћелије временом морају бити [[memory refresh|освежене]] (преписане). Процес освеживања је аутоматски и неприметан кориснику.
** '''FPM DRAM''' (''[[Dynamic RAM|Fast page mode DRAM]]'') Старији тип асинхроног DRAM-а који се побољшао у односу на претходни тип омогућујући да се приступи једној "страни" брже. Коришћен средином 1990. година.
** '''EDO DRAM''' (''[[Dynamic RAM|Extended data out DRAM]]'') Старји тип асинхронг DRAM-а, има бржи приступ него код ранијих типова зато што је у могућности да направи нову везу са меморијом док се истој приступа. Коришћен касније 1990. година.
** '''VRAM''' (''[[Video RAM|Video random access memory]]'') Старији типш [[dual-ported RAM|дво-портне]] меморије која се некад користила за [[frame бафере]] [[видео адаптера]] (видео карте).
** '''SDRAM''' (''[[Synchronous dynamic random-access memory]]'') Ово је била дезорганизација DRAM меморијског чипа, који је додао тактну линију да би омогућио рад синхроно са рачунарском [[меморијском магистралом]] такта. Подаци на чипу су подељени у ''банкама'' тако да може радити на неколико меморијских приступа у исто време, у различитим банкама. Постао је доминантни тип рачунарске меморије током 2000. године.
*** '''DDR SDRAM''' (''[[DDR SDRAM|Double data rate SDRAM]]'') Ово је била модификација у побољшању ретинга података, омогућујући чипу да пребацује 2 пута више меморије (две истовремене речи) сваким тактом кола [[двоструког пумпања]], трансфером података на оба, ка водећим и задњим ивицама тактног пулса. Екстензије ове идеје су садашње (2012) технике да се повећа рејтинг приступа и опсега режима. Од кад се показало тешко да се даље повећа брзина унутрашњег такта меморијског чипа, ови чипови су повећали трансфером података у већим блоковима:
**** '''[[DDR2 SDRAM]]''' преноси 4 узастопних реичи по унутрашњем циклусу такта.
**** '''[[DDR3 SDRAM]]''' преноси 8 узастопних реичи по унутрашњем циклусу такта.
**** '''[[DDR4 SDRAM]]''' преноси 16 узастопних реичи по унутрашњем циклусу такта.
*** '''RDRAM''' (''[[Rambus DRAM]]'') је алтернативна меморија двоструком брзином преноса података стандард који се користио на неким Intel-овим системима, али је убрзо избачен од стране DDR SDRAM-а.
*** '''SGRAM''' (''Synchronous graphics RAM'') Специјални тип SDRAM-а направљен за [[графичке адаптере]] (видео картице). Може радити графичке операције као што је [[маскирање битова]] и писање блокова, и може отворити 2 стране меморије одједном.
*** '''PSRAM''' (''[[dynamic random access memory|Pseudostatic RAM]]'') Ово је DRAM који има коло за [[освежавање меморије]] на чипу, тако да се понаша као SRAM, дозвољавајући екстерној меморији да се искључи да би се сачувала енергија. Користи се у неколико портабилних [[гејм контролера]] као што је [[Wii]].
* '''SRAM''' (''[[Static random-access memory]]'') која се ослања на неколико [[транзистора]] који омогућавају дигитални [[flip-flop (electronics)|flip-flop]] да се складишти сваки [[Бит (рачунарство)|бит]]. Ово је скупље и мање гушће по биту него DRAM, али брже и не захтева [[освежавање меморије]].
* '''[[Content-addressable memory]]''' Ово је специјализован тип који, уместо да приступа подацима користећи адресе, реч података је примењена и меморија враћа локацију ако је реч складиштена у меморији. Највише је инкорпорисан у другим чиповима као што су [[микропроцесори]] где се користи за [[кеш меморију]].
== Референце ==
{{reflist}}
{{DEFAULTSORT:Полупроводничка меморија}}
[[Категорија:Дигитална електроника]]
[[Категорија:Рачунарска меморија]]
[[Категорија:Интегрисана кола]]
| |||