Маронитска црква — разлика између измена

Маронити су прихватили учење [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора у Халкидону]] [[451]]. и одбацили монофизитство. Након што су [[Монофизитство|Монофизити]] поклали 350 монаха у Антиохији, маронити су побегли у планине [[Либан]]а. Након страдања патријарха из Антиохије [[602]]. маронити су остали без вође, а у то време трајао је велики рат [[Византијско царство|Византије]] и [[Сасанидско краљевство|Персије]]. У том хаосу Маронити су изабрали властитог патријарха Јована Марона [[685]]. одбацивши учење [[Шести васељенски сабор|Шестог васељенског сабора у Цариграду (681.)]], прихватајући монотелитско учење. И [[Православна црква|православни]] и [[католичка црква|римокатолици]] су сматрали да су маронити узурпирали права.

Маронити су наставили да одржавају везе са [[Рим]]ом. У Риму је успостављен маронитски колеџ. Након пораза [[Мамелуци|Мамелука]] [[Османско царство]] је преузело Либан, али није се много бринуло о Либану, тако да су Либаном владали [[Друзи]] од [[1585]]. до [[1635]]. За време Друза за Мароните је била много боља ситуација. Османско царство није било више спремно да толерише исламског јеретичког вођу Друза, па су поразили Друзе [[1635]]. Уследио је поново период етничког прогона у коме су страдале десетине хиљада хришћана. [[Француска]] је [[1638]]. запретила интервенцијом Османском царству у случају даљих прогона хришћанског становништва. Османско царство је предало власт локалним Друзима, да би избегли француску интервенцију. Када је Европа ратовала за време [[Наполеон I Бонапарта|НаполеонНаполеона]]а Османско царство је потакло Друзе и друге муслимане против Маронита. Око [[1860]]. Маронити и [[Друзи]] су се сукобили након доласка [[Курди|курдских]] џихадиста. [[Султан]] је искористио маронитску реакцију као изговор за нови прогом Маронита. Француска је запретила Порти, па су се џихадисти повукли. Међутим султан је наставио да подржава власт Друза, па су Маронити подигли устанак [[1866]]. против Давуд паше. Маронитима је стигла у помоћ европска флота, па је након бомбардовања и европске инвазије паша побегао.

На челу маронитске цркве је маронитски патријарх од Антиохије. Када се изабере нови патријарх он тражи причест од [[папа|римског папе]] и на тај начин одржава везе са [[католичка црква|римокатоличком црквом]]. Деле исту доктрину са [[католичка црква|католицикатолицима]]ма, али имају властиту [[Литургија|литургију]] и хијерархију. Литургијски језик је [[сиријски]]. Свештеници и бискупи се могу женити, међутим њихови свештеници у Америци се морају држати [[целибат]]а.

Сматра се да у свету има око 15 милиона маронита. У Либану их има 800.000 до 900.000 и чине до 25% становништва. Према либанском договору између различитих верских група председник увек мора бити маронит. У Сирији има 40.000 маронита и има их у [[Дамаск|Дамаску]]у и [[Алеп|Алепу]]у. На [[Кипар|Кипру]] маронитска заједница говори кипарско-маронитско-арапски. На Кипар су дошли вероватно са крсташима.