Љубовија — разлика између измена

8.637 бајтова уклоњено ,  пре 14 година
Prebacio sam bivši tekst u Азбуковица i pisao novi manji tekst.
(Prebacio sam bivši tekst u Азбуковица i pisao novi manji tekst.)
'''Љубовија''' је град и средиште [[Општина Љубовија|истоимене општине]] који се налази у [[Мачвански округ|Мачванском округу]]. У [[2002]], 4,130 људи су живели у самом граду.
{{прерађивање}}
'''Општина Љубовија''' обухвата крај [[Азбуковица|Азбуковицу]] и има површину од 356 км². То је брдско-планинско подручје у западној [[Србија|Србији]], на граници са [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]]. Река [[Дрина]] одваја Азбуковицу од општина [[Сребреница]] и [[Братунац]] у дужини од 38 km. На северозападу је [[општина Мали Зворник]], на северу [[општина Крупањ]], на североистоку [[Осечина]], на истоку [[Ваљево]], а на југу [[Бајина Башта]]. Највећи врх је [[Торничка Бобија]] на планини Бобији, 1272 [[метар|метра]]. Азбуковицу пресеца неколико бујичних река које се уливјау у Дрину а најпознатије су [[Трешњица]] и [[Љубовиђа]].
 
Азбуковица је била насељена још у праисторији о чему сведоче остаци надгробних хумки из тог времена у Лоњину, и градинска насеља у Рујевцу. У време Римског царства овај крај је припадао провинцији Далмација и кроз њега је пролазио пут који повезује Домавију (садашња Сребреница) и Сингидунум (садашњи Београд). За заштиту тог пута, и пута долином Дрине, [[Римљани]] су подигли неколико утврђења Ђурим, Немић, [[Градац]] и Кулина-Микуљак. Остаци насеља из римског периода пронађени су и на Врхпољу, Црнчи и Узовници. Зна се да су Римљани користили и руднике у Црнчи, а у Грачаници и данас постоји темељ базилике из четвртог века. Остаци римских гграђевина могу се наћи на целој територији Азбуковице, а неколико римских споменика изложено је у Народном музеју у Шапцу.
 
==Види још==
У [[средњи век|средњем веку]], Азбуковица је била у саставу [[Византијско царство|Византијског царства]], па српских држава. Рудници Липник и Велики Мајдан су коришћени у том периоду. Најстарији званични документ из [[1913]]е године помиње [[рудник Липник]]. Из тог времена потиче и мост на реци Љубовиђи код села Горња Љубовиђа. Мост је изграђен на некадашњем караванском путу према Ваљеву и Београду, а у народу је познат као Латинска ћуприја. У Горњој Трешњици нађени су остаци средњовековног Великог и Малог града, а споменици из тог времена постоје у Узовници, Рујевцу, Црнчи и Горњој Трешњици.
*[[Општина Љубовија]]
*[[Азбуковица]]
 
Азбуковица је постала део Османлијског царства одмах после пада Смедерева 1460. године. Због значаја [[рудник Црнча|рудника Црнча]], ова област је била царски хас. [[Турци]] су јој дали назив хас Буковица по највећем тадашњем селу Буковици и из тога је настао садашњи назив краја - Азбуковица. Турци ће утврдити, ојачати и населити средњовековну тврђаву [[Соко Град (дрински)|Соко град]], која ће бити неосвојива све до предаје 1863. године када је и порушена. Данас се, подно турских грађевина, на том месту налази манастир Светог Николе .
 
Љубовија (на место где је данас Стара Љубовија) је [[1860]]. постала среско место а [[1871]]. године, указом [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]], варошица. Међутим, већ [[1896]]. године хировита Дрина ће Љубовију сравнити са замљом и она се од тада развија на садашњем месту, око три километра узводно и мало удаљена од Дрине.
 
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] народ овог краја много је срадао у одмаздама после великих битака на Гучеву и Мачковом камену. Неколико села испод Мачковог камена дочекало је крај рата без половине мушког становништва. У Другом светском рату Азбуковчани су поделили трагедију српског народа учествујући од [[1941]]. године у оба покрета - четничком и партизанском. Због овог првог ће читав крај 30 година испаштати потпуно занемарен од стране Републике Србије. То је и појачало стално присутно исељњавање становништва.
 
Ово подручје су кроз историју насељавали становници из Црног Врха, Босне и Херцеговине па и Далмације, али су се углавном кратко задржавали и селили даље где су бољи услови за живот. Према попису из 2002 године општина Љубовија има око 17.052 становника, а 1961. године имала је 25000 становника. Знатан део одселио се у [[Мачва|Мачву]], али и [[Срем]], подручје [[Ваљево|Ваљева]], [[Нови Сад|Новог Сада]], [[Београд]]а и других градова. Највеће место је Љубовија са око 5000 становника а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа Црнша и Врхпоље.
 
== Крива торба ==
 
Азбуковчане други називају `кривоторбићи`, по шареним тканим торбама које накриве преко рамена када крену у варош. Некада је тако било.
 
== Хидроелектране ==
 
Пре неколико деценија у плану је била изградња још две хидроелектране на Дрини: „Дубравице“, низводно и „Тегаре“, узводно од Љубовије, као и једне на реци Љубовиђи. Оне нису изграђене, али због постојећих хидртоелектрана у Малом Зворнику и Бајиној Башти и климатских промена, Љубовија има магле за три града.
 
== Познати мештани ==
 
Најстарији мећу познатим Азбуковчанима је [[Петар Протић Сокољанин]], који је био један од првх доктора наука у Србији. Докторирао је правне науке у Хајделбергу [[1854]]. године, а био је песник Дружине младежи српске. Из Доње Оровице потиче шаховска легенда [[Светозар Глигорић]], а из Дрлача глумац [[Ненад Ненадовић]]. Љубитељи фудбала памте Милана Крстића које је тренирао велики број клубова у Југославији и Тунису, као и [[Богољуб Боба Ковачевић|Богољуба Бобу Ковачевића]], играча некадашњих прволигаша „Наших Крила“, и „Мачве“ из [[Шабац|Шапца]].
 
[[Категорија:Насељена места у Централној Србији]]
Анониман корисник