Општина Љубовија — разлика између измена

5.795 бајтова уклоњено ,  пре 14 година
Unio sam novi tekst u članak uklonivši prijašnji.
(Unio sam novi tekst u članak uklonivši prijašnji.)
}}
 
'''Општина Љубовија''' je општина у западној [[Србија|Србији]]., која обухвата крај [[Азбуковица|Азбуковицу]] и има површину од 356 -{km}-<sup>2</sup>. Према попису из [[2002]]. општина Љубовија има око 17.000 становника, а [[1961]]. године имала је 25.000 житеља. Знатан део одселио се у [[Мачва|Мачву]], али и у [[Срем]], подручје [[Ваљево|Ваљева]], [[Нови Сад|Новог Сада]], [[Београд]]а и других градова. Највеће место је [[Љубовија]] које је њено средиште, са око 5.000 становника, а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа [[Црнча]] и [[Врхпоље]].
 
==Насељена места==
==Географске одлике==
<table><tr valign="top">
<td>
*[[Берловине]]
*[[Врхпоље]]
*[[Горња Љубовиђа]]
*[[Горња Оровица]]
*[[Горња Трешњица]]
*[[Горње Кошље]]
*[[Грачаница (Љубовија)|Грачаница]]
</td>
<td>
*[[Грчић (село)|Грчић]]
*[[Доња Љубовиђа]]
*[[Доња Оровица]]
*[[Дрлаче]]
*[[Дубоко]]
*[[Леовић]]
*[[Лоњин]]
</td>
<td>
*'''[[Љубовија]]'''
*[[Оровичка Планина]]
*[[Поднемић]]
*[[Постење]]
*[[Рујевац]]
*[[Савковић]]
*[[Селенац]]
</td>
<td>
*[[Соколац (Србија)|Соколац]]
*[[Торник (Љубовија)|Торник]]
*[[Узовница]]
*[[Цапарић]]
*[[Црнча]]
*[[Читлук (Љубовија)|Читлук]]
</td></tr></table>
 
==Демографија==
То је брдско-планинско подручје које у дужини од 38 -{km}- од [[Република Српска|Републике Српске]] и општина [[Сребреница]] и [[Братунац]] одваја река [[Дрина]]. На северозападу је [[општина Мали Зворник]], северу [[Рађевина]] ([[општина Крупањ]]) и [[Подгорина]] ([[општина Осечина]]), на североистоку [[општина Ваљево|Ваљево]], а на истоку [[општина Бајина Башта]]. висок 1.272 метра. Азбуковицу пресеца неколико бујичних река које се уливају у Дрину, а најпознатије су [[Трешњица]] и [[Љубовиђа]].
Етничке групе у општини Љубовија:
 
*[[Срби]] = 16,702
==Историја==
*[[Роми]] = 166
 
*остали
Азбуковица је била насељена још у [[праисторија|праисторији]] о чему сведоче налази из
надгробних хумки у [[Лоњин]]у и градинска насеља из [[Рујевац|Рујевца]]. У време [[Римско царство|Римског царства]] крај је припадао провинцији [[Далмација (провинција)|Далмацији]], путевима повезивао Домавију и [[Сингидунум]]. За заштиту овог и пута долином Дрине, Римљани су подигли неколико утврђења од којих су најпознатија била [[Ђурим]], [[Немић]], [[Градац]] и [[Кулина-Микуљак]].
 
Римљани су користили и руднике у Црнчи, којима се управљало из Домавије (данашња Сребреница), а остаци насеља из тог периода пронађени су у Врхпољу, Црнчи и Узовници. У Грачаници и данас постоје темељи [[базилика|базилике]] из [[4. век]]а, а римски споменици налазе се раштркани по Азбуковици или су у Народном музеју у Шапцу, јер Љубовија нема свој музеј.
 
Кроз средњи век Азбуковица је била у саставу [[Византија|Византије]] и српских држава, а све време коришћени су рудници Липник и Велики Мајдан. У званичним документима, најстарији за сада познати помен је помен Липника из [[1319]]. године. На реци Љубовиђи у селу Горња Љубовиђа сачуван је средњевековни мост који је био на караванском путу према Ваљеву и Београду, познат у народу као Латинска ћуприја, у Горњој Трешњици су остаци средњовековног Великог и Малог града, а има и неколико комплекса споменика - у Узовници, Рујевцу, Црнчи и Горњој Трешњици.
 
У ово подручје Турци су дошли одмах после пада Смедерева, 1459. године. Због значаја рудника Црнча овај крај је био царски [[хас]] који је по највећем селу добио назив хас Буковица, па је вероватно од тога настао и назив Азбуковица. Турци ће утврдити, ојачати и населити средњевековну тврђаву [[Соко град]], која ће бити неосвојива све до предаје [[1863]]. године када је и порушена.
 
Љубовија је [1860]]. постала среско место, а [[1871]]. године, указом [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]], варошица. Међутим, већ [[1896]]. године хировита Дрина ће Љубовију сравнити са земљом и она се од тада развија на данашњем месту, око три километра узводно и мало удаљена од Дрине.
 
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] народ овог краја много је страдао у одмаздама после великих битака на Гучеву и [[битка на Мачковом камену|Мачковом камену]]. Неколико села испод [[Мачков камен|Мачковог камена]] дочекало је крај рата без половине мушког становништва. У [[Други светски рат|Другом светском рату]] Азбуковчани су учествовали од [[1941]]. године у оба покрета - [[четници|четничком]] и [[партизани|партизанском]], али ће због овог првог, читав крај 30 година испаштати, потпуно занемариван од стране Републике, што ће појачати стално присутно исељавање становништва.
 
== Познати мештани ==
Најстарији међу познатим Азбуковчанима је Петар Протић Сокољанин, који је био један од првих доктора наука у Србији. Докторирао је правне науке у Хајделбергу 1854. године, а био је и песник [[Дружина младежи српске|Дружине младежи српске]]. Из Доње Оровице потиче шаховска легенда [[Светозар Глигорић]], а из Дрлача глумац [[Ненад Ненадовић]]. <!--Љубитељи фудбала памте Милана Крстића који
је тренирао велики број клубова у Југославији и Тунису, као и Богољуба Бобу
Ковачевића, играча некадашњих прволигаша "Наших крила" и "Мачве" из Шапца.-->
 
== Занимљивости ==
Азбуковчане други називају "кривоторбићи", по шареним тканим торбама које су се некада носиле, које накриве преко рамена када крену у варош.
 
== Види још ==
*[[Азбуковица]]
*[[Љубовија]]
*[[Подриње (Србија)]]
 
{{Мачвански округ}}
Анониман корисник