Харвардска спектрална класификација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Харвардска спектрална класификација''' представља класификацију звезди према њиховим физичким особинама, одређеним првенствено уз помоћ [[Спектрална анализа|спектралне анализе]], посебно према температури у фотосфери (атмосфери) звезде. Разликујемо неколико различитих класа:
класа О: плавичасто беле звезде, температуре 25000-35000К, у спектру имају јонизовани хелијум, азот и кисеоник, неутрални хелијум и водоник, пример је звезда Λ у Ориону.
класа -{B}-: плаве, 15000-25000К, хелијум, водоник, калцијум; Ригел, Спика, Регулус.
класа -{A}-: беле, 9000К, водоник, калцијум; [[Сиријус]] и Вега.
класа -{F}-: жутобеле, 7000К, водоник, калцијум, неки метали; Прокион и Кастор.
класа -{G}-: жуте, 6000К, водоник, клацијум, метали; [[Сунце]] и Капела.
класа -{K}-: наранџастожуте, 4500К, калцијум, метали, молекули водоника; Полукс, Арктурус, Алдебаран.
класа M: црвене, 2500-3500К, метали, титан-оксид; у овој класи се појављују и променљиве звезде; Антарес, Бетелгејз, Мира Цети.
као и -{W}- (екстремно топле, и до 100000K, тзв. Волф-Раје) P (нове) Q ([[Супернова|супернове]]). Издвајају се и поткласе R (3500к, угљен-диоксид и угљен-моноксид, цијан), N (црвене, 2500К), S (слична класи М). У оквиру сваке класе постоји подела са ознакама 0-9, па је тако Сунце спектралне класе G2. Уколико из фотосфере звезде уместо уобичајених апсорпционих линија и трака примамо емисионе линије, као суфикс на име класе са бројем се додаје ”е”.
[[Категорија:Астрономија]]
| |||