Политичка странка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Консеквенца: наслов |
део текста без рефки |
||
Ред 233:
Последња група страначких система је, у ствари, резидуална група која „означује тачку где више нема потребе за прецизним бројањем, тј. праг изнад кога је број странака - да ли десет, двадесет или више - од малог значаја“.
== Организација ==
Два основна питања везана за организацију политичких странака јесу: ''ко чини политичку странку'' и каква је ''унутрашња организација политичке странке.''
=== Чланство ===
Странку чини мањи или већи број њуди који се називају члановима странке. Али, поред овог уобичајеног облика, постоји више ступњева везе између политичке странке и појединца, постоје и други облици везаности поједница за странку осим чланства. Пијетро Вирга даје разгранату типолигију веза људи са политичком странком. Он Везивање људи за странку назива страначким припадништвом, а разликује следеће категорије припадника странке:
# оснивачи (paromotori), то су људи који су основали странку;
# организатори (organizzatori), то су људи који после оснивања странке организују њене активности и који, уопште, развијају странку;
# руководство (dirigenti), то су људи који чине страначки кадар
# учесници и активисти (partecipanti o attivisti), то су људи који су сагласни са програмом странке, који га прихватају, подржавају странку на изборима гласањем за њу, учествују у расправама на страначким трибинама, али нису чланови странке.
Како се може видети, различите категорије припадника странке имају различите улоге у настанку и животу странке.
У теорији се најчешће разликују три ступња везе између странке и појединаца.
То су:
* присталице
* симпатизери и
* чланови странке.
==== Присталице ====
Присталице странке су најбројнија страначка популација, а од њих се једино очекује да приликом гласања на парламентраним или на председничким изборима дају глас својој политичкој странци. Они су главна ударна снага политичке странке. Од њиховог броја зависе моћ и утицај политичке странке.
==== Симпатизери ====
Симпатизери су јаче привржени политичкој странци од присталица, па зато имају и веће обавезе. За разлику од присталица странке, чија се веза са политичком странком исцрпљује чином гласања за странку, симпатизери странке не само што гласају за своју странку, него учествују и у пропаганди и агитацији страначке идеологије, у скуповима које орагнизује њихова политичка странка, као што су активни, и у организацијама које су наклоњене њиховим политичким странкама. Уз то, симпатизери су често даваоци новчане помоћи својим политичким странкама.
==== Чланови ====
Чланство у странци заснива се уписом или пријемом у политичку странку.
Чланови политичке странке имају страначку књижицу, плаћају чланарину, имају одређена права и дужности, подвргнути су страначкој дисциплини и казнама. У том погледу специфичне су политичке странке у САД, у којима не постоји чланство у странци у строгом смислу речи, а то значи да нема ни формалног учлањивања у странку, ни плаћања чланарине, па према томе ни класичне страначке дисциплине ни напуштања страначког чланства. С обзиром на поделу рада и залагање у политичком животу странке, разликују се три врсте страначких чланова:
* обични чланови
* активисти
* руководиоци
Обични чланови су без посебних задужења у странци, док се активисти посебно ангажују у извршавању страначких задатака. Њихов нарочити задатак је да посредују између руководства и обичних чланова, како би страначке одлуке биле добровољно прихваћене од стране обичних чланова. Они одлуке руководства аргументују, оправдавају, чине их разумљивим обичним члановима, тако да њихово прихватање постаје ствар уверења, а не наметања одозго. Руководећи кадар (руководиоци) сачињавају руководства страначких органа, као и индивидуални страначки функционери. Они чине страначку елиту. На своје положаје у странци долазе избором.
==== Унутрашњи односи ====
У већини политичких странака унутрашњи страначки односи су формално демократски, у том смислу што сви чланови странке учествују у избору страначких органа, у утврђивању страначке политике, и у утврђивању стратегије и тактике странке у политичкој и изборној борби. Међутим, општа је законитост, коју је још на почетку прошлог века утврдио швајцарски социолог Роберт Михелс, сужавање круга одлучујућих људи у странци на страначки врх, на чијем је челу појединац који врши функцију страначког лидера (Михелсов „гвоздени закон олигархије“). Централизам и хијерархија у организацији политичких странака довели су до одвајања руководећег страначког кадра од страначког чланства и од народа у већини савремених политичких странака.
==== Врсте чланства ====
Чланство у политичким странкама може бити индивидуално или директно и колективно или индиректно, као нпр. у Лабуристичкој странци у Великој Британији, чији су чланови и синдикати и поједина друштва. Синдикати су и створили Лабуристичку странку у Великој Британији.
У комунистичким странкама постојала је још једна категорија “ванстраначког чланства”, која се најуже везује за политичку странку, а то су тзв. кандидати странке, тј. кандидати за пријем у страначко чланство.
=== Унутрашња организација ===
Политичке странке подељене су на организационе јединице, основне и шире.
Основне организационе јединице странке организују се на територијалном, што је правило, или на функционалном, што је изузетак принципу. Основна организациона јединица код либералних и конзервативних странака је одбор, код демохришћанских, социјалдемократских и социјалистичких то је секција, код комунистичких то је ћелија или основна организација, код фашистичких то је милиција. Међу типовима основних организационих јединица странке специфична је милиција код фашистичких странака, јер је она нека врста оружаног одреда. Ти одреди имали су редовне вежбе оружјем, како би били припремљени за насилно освајање власти када се за то буде указала прилика.
Политичка странка је у основи једна организација, и као организација она је систем територијалних организационих јединица вертикално повезаних у јединствену организацију. Само организована скупина (уз додатна обележја, као што су политичка идеологија и тежња за освајање и вршење државне власти легалним путем, на слободним изборима) може бити политичка странка, уз поменуте специфичне ознаке овог облика организовања људи. Због тога, основне организационе јединице политичке странке чине ''ширу страначку организацију'' на територији једне политичко-територијалне јединице (општине, грда, области, покрајине, федералне јединице и сл.), која има своје страначке органе, да би сви ти шири организациони облици били повезани у јединствену целину, што је у ствари политичка странка. На челу странке нелази се врховни страначки орган - главни, централни одбор, извршни одбор и сл. Највиши орган странке, у многим политичким странкама је конгрес, који чине делегати органа странке. То је бројно тело које се састаје у размаку од једне до четири године, које доноси основне програмске акте и бира орган странке који ће у времену између конгреса странке вршити функцију врховног органа странке. Оваквом организационом мрежом обезбеђује се унутрашња повезаност странке.
Иако не чине страначку организацију у ужем смислу, посебну организациону целину и важан центар моћи образују страначки посланици у парламенту организовано у парламентарне групе. Парламентарна група је категорија пословника парламента (образује се уколико има минимални, пословником утврђени, број чланова) и као таква она је носилац одређених права у раду парламента. На њеном челу налази се председник, који је иначе високи страначки функционер. Парламентарна група има своју унутрашњу организацију, чија је сврха да се обезбеди јединствено гласање посланика из исте политичке странке и њихово јединствено политичко деловање у парламенту. Тако, иницијативе и предлози посланика у оквиру групе морају добити страначку сагласност, као што није дозвољено ни подржавање иницијативе и предлога посланика из других странака без одобрења председника парламентарне групе.
У Великој Британији посланици исте политичке странке обавезни су да се покоравају вољи страначког „бича“ („Whip“). Штавише, „бич“ владајуће странке носи формалну титулу парламентарног секретара државне благајне, док су четворо његових помоћника млађи лордови државне благајне. Сви они, поред своје посланичке плате, примају посебну плату, а од опозиционих „бичева“ једино је посебно плаћен „Главни бич опозиције“. Важан задатак „бичева“ је да пружају помоћ приликом утврђивања дневног реда домова парламента, али је њихова основна функција да обезбеђују присуствовање страначких посланика, посебно кад предстоји гласање, да их упућују како да гласају и да обавештавају страначке вође о мишљењу посланика. Ако посланик не присуствује седници из разлига који нису оправдани, а добио је од стране страначког „бича“ три пута подвучен позив у којем стоји да је његово присуствовање неопходно, он ће бити подложан дисциплинској одговорности, која може значити и његово искључење из странке и из парламента. Оваква мера назива се „опозив од стране страначког бича“.
== Референце ==
| |||