Подела Римског царства — разлика између измена

Први пут подела Римског царства десила се за време цара Диоклицијана 285. који је увео систем тетрархије и одлучивши тиме да је Римско царство сувише велико да би један човек могао успешно да влада њиме. Међутим, систе тетрархије није успео. Савладари су почели да ратују између себе 306. године. Из тих борби као победник је изашао цар Константин 314. године и ставио под своју власт целокупну територију Римског царства. После смрти цара Константина његова три сина заратила су око престола и као победник из те борбе изашао је средњи син Констанције (351). Констанције је збачен са власти и на престо је доведен Јулијан (361—363). Јулијана је доживео пораз у борбама са Персијанцима и током тог рата изгубио је свој живот. Војска је за цара прогласила Јовијана који је владао кратко, до 364. године. Њега је наследио син Валентијан који је поделио царство на два дела. Источни део дао је свом брату Валенсу, док је за себе задржао Западни део. Доживевши пораз у бици код Хадријанопоља 375. године и притом изгубивши свој живот, власт је наследио његов брат Валентијан који је царство поделио са војсковођом Теодосијем. После смрти Валентијана, Теодосије је коначно поделио царство на два дела. Поделио је на Западно и Источно и тако оставио својим синовима Аркадију и Хонорију 395. године.▼