Википедија

Екстрадиција — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
'''Екстрадиција''' је [[право|правни]] [[Судски процес|процес]] враћања (изручења) [[особа|особе]] оптужене за злочин, или која је злочин доказано учинила, из једне државе (евентуално међуанродном суду) у другу, која екстрадицију захтева. Екстрадиција се примарно регулише међудржавним екстрадиционим актима, а секундарно унутрашњим законима.
 
== Екстрадиција страној држави ==
 
Екстрадиција, или издавање криваца се сматра најважнијим актом међународне правне помоћи. Екстрадиција се врши у циљу вођења [[кривични поступак|кривичног поступка]] против екстрадираног лица или у циљу извршења казне над њим. Разликује се активна екстрадиција када се од неке државе тражи екстрадиција и пасивна екстрадиција када домаћа држава одобрава екстрадицију.
 
Екстрадиција у смислу правне природе има два аспекта - материјалноправни (превасходно регулисан [[КП|кривичним]] и деловима [[МЈП|међународног јавног права]], попут [[МКПмеђународно кривично право|међународног кривичног]]) који регулише услове за екстрадицију, и процесноправни (регулисан [[КПП|кривичним процесним правом]]) који регулише сам поступак изручења, на ток, процесуална средства и гарантије у поступку. У законодавству [[Србија|Србије]] и један и други аспект регулисани су [[ЗКП|Закоником о кривичном поступку]] (мада је раније решење предвиђало одвојеност).
 
Ипак, ова област превасходно се регулише [[међународни уговор|међународним уговорима]] (билатералним и мултилатералним), а тек ако не постоји [[међународни уговор]] или постоји празнина у њему, примењује се домаће законодавство.
 
=== Услови за екстрадицију у праву Србије ===
Према решењу у нашем [[КПП|кривичном процесном праву]] (члан 540. [[ЗКП]]) претпоставке за издавање [[окривљени]]х и осуђених лица, односно услови за екстрадицију јесу следећи:
 
Ред 26:
Уколико се за екстрадицију обрати више држава, примат се регулише чланом 551. [[ЗКП]]. Разликују се две ситуације: када више држава тражи изручење истог лица за исто [[кривично дело]] и уколико траже за различита кривична дела. У оба случаја првенство има држава чије је лице држављанин. Уколико та држава не тражи изручење, предност има држава где је дело извршено, односно где је извршено најтеже дело. Уколико ни није могуће одредити место извршења или је то више места, односно уколико су дела исте тежине, предност има држава која прва затражи изручење.
 
У [[КП|кривичном праву]] [[Србија|Србије]] предвиђена је забрана екстрадиције за политичка и војна [[кривично дело|кривична дела]] (члан 548. ЗКП). Екстрадиција се неће дозволити ни у случају када је лицу чија се екстрадиција тражи одобрен [[азил]]. Екстрадиција се неће дозволити ни су случају када су странцу угрожени живот или слобода због [[раса|расе]], [[вера|вере]], [[етницитететничка група|етничке]] припадности, друштвеног положаја или политичких убеђења, као ни онда када постоје озбиљни разлози да се верује да ће у држави која тражи екстрадицију, странац бити изложен нехуманом поступању или тортури.
 
Екстрадиција се не врши ни за сасвим лака [[кривично дело|кривична дела]]. Која су то кривична дела одређено је билатералним и мултилатералним уговорима о екстрадицији. [[Европска конвенција о екстрадицији]] предвиђа да је потребно да за дело за које се екстрадиција тражи у кривичном законодавству обе земље предвиђен посебни максимум казне од најмање годину дана [[затвор]]а (или одговарајућа [[мера безбедности]] у том трајању).
 
== Екстрадиција међународном суду ==
 
У теорији је ово питање спорно, превасходно због тога да ли се забраном изручења домаћег држављанина другој земљи (коју познају практично сва законодавства света) може сматрати и друго изручење, тј. изручење одређеном [[међународни суд|међународном кривичном суду]]. Превладава мишљење да та забран и даље важи, али је неспорно да овај институт овде има специфичности.
 
=== Екстрадиција ад хок трибуналима ===
Питање се први пут поставило код [[Хашки трибунал|ад хок трибунала за бившу Југославију]] и [[Међународни трибунал за Руанду|Руанду]] који су у својим статутима предвиђали безусловну сарадњу држава која подрзумева и изручења. Неке државе су предвиделе ова изручења као изузетак, док су друге (углавно оне невезане за сукобе на [[БалканБалканско полуострво|Балкану]]у) то нису учиниле. [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] је у априлу [[2002]]. усвојила одговарајући [[закон]] који је допуштао изручења [[Хашки трибунал|Хашком трибуналу]], уз услов да се то односи на лица која су то дата оптужена. Изменама закона из [[2003]]. године ова одредба је избачена. Услови за екстрадицију су следећи:
 
* да је утврђен идентитет траженог лица
Ред 42:
* да је дело у надлежности Трибунала
 
=== Естрадиција Међународном кривичном суду ===
Екстрадиција [[Међународни кривични суд|Међународном кривичном суду]] мање је спорна услед уговорног карактера настанка тог суда. Иако је то правно-политички мање спорно, одређене државе сматрале су да је неопходно променити устав и у овом случају (као на пример [[Немачка|СР Немачка]], која је променила [[устав]] па тек онда [[ратификација|ратификовала]] [[Римски статут Међународног кривичног суда|Римски статут]] [[2000]]. године). У тадашњој [[СРСавезна Република Југославија|СР Југославији]] сматрало се да [[устав]] није препрека, па је могућност изручења предвиђена [[ЗКП]]-ом који је ступио на снагу [[2002]]. године.
 
Услови за изручење у овом случају су (члан 540. ЗКП):
Ред 52:
* да је утврђена истоветност лица чије се издавање тражи
 
== Види још ==
* [[Уступање кривичног гоњења]]
* [[Извршење стране кривичне пресуде]]
 
== Референце ==
* Шкулић, М., ''Кривично процесно право'', Београд, 2006., ISBN 978-86-7549-490-4
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Екстрадиција”