Политичка странка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Типологија страначких система: правопис |
→Политичка идеологија: унесен део без рефки |
||
Ред 278:
== Политичка идеологија ==
{{Посебан чланак|Идеологија}}
Политичка идеологија је нужан предуслов сваке политичке делатности. Основе политичке идеологије, по правилу, стварају слободни политички мислиоци ван политичких странака и ти основи налазе се у филозофији и у општој друштвеној идеологији. Политичка идеологија даје посебност једној политичкој странци, одређује јој њену идејну физиономију. Она није ништа друго до скуп логички повезаних идеја, које извиру из једне централне идеје. То је систем идеја о свет као целини и о себи у њему.
Политичка странка је носилац политичке идеологије. Идеологија је већ то што се страначка борба представља као општечовечанска борба, борба за људско достојанство, за човека, за најбољи могући поредак у друштву. Странка представља спољном свету како се не бори непосредно за себе, за своје себичне интересе, него за опште интересе, за напредак и срећу човечанства. Таква идеологизација припадника странке доводи до великог пожртвовања у политичкој борби.
Политичку идеологију могли би смо да одредимо као систем уверења, идеја и поставки о уређењу друштва и државе са становишта интереса одређених друштвених група (класа, слојева и сл.). Политичка идеологија разрађује се у ''програму странке''. Међутим, страначки програм се разликује од чисте идеологије. Програм је пре свега окренут пракси, док је страначка идеологија апстрактнија. Програм, поред идеолошких елемената, садржи и практичне мере које странка намерава да предузме и циљеве које жели да оствари у области конкретних страначких интереса. Ове мере и циљеви повезани су са идеологијом и треба логично да произлазе из ње, али су они ипак различити од саме идеологије.
Једном створену идеологију и програм странка пропагира својом пропагандном делатношћу и тако постиже потпуну идеологизацију, тј. усвајање одређене идеологије у широким масама.
{{цитат|Ширењем своје идеологије политичке странке постају основни носиоци политичког васпитања грађана. Без њих би грађанин остао, више-мање, неполитичко биће (Радомир Лукић)}}
Делатност странке на ширењу њене идеологије, односно програма странке, назива се пропагандом. Пропаганду треба разликовати од агитације. Док је пропаганда излагање свих страначких идеја о једном питању, које због њихове сложености може усвојити само танак слој релативно образованих људи, агитација је излагање само једне, најважније идеје, и то обично помоћу конкретних примера, тако да може бити усвојено од стране великог броја људи.
За успех политичке акције конкретне политичке странке необично је важно идеолошко јединство странке. Оно обухвата елемент ширине распрострањености идеолошког пројекта странке код чланства и висок степен уверења чланства у тај пројект. Али, уз овај, оно обухвата и елемент усвајања идејних поставки које су ван идејног пројекта странке од стране чланства, а које су спојиве с идеолошким пројектом странке, без чега нема успешности политичке акције странке.
Посебно је питање друштвених корена страначке политичке идеологије. Та идологија је, по правилу, у најтешњој вези с интересеима друштвених група, пре свега друштвених класа и слојева, чије интересе странка заступа. Политичке странке су, по правилу, израз социјалне поделе друштва. Али, у сцоијално неиздиференцираним земљама, није редак случај да политичке странке заступају и интересе националних, верских, регионалних, расних и других друштвених скупина. Тада су политичке странке израз националне, верске и друге поделе друштва.
Везаност политичких странака за друштвене групе, конкретно за друштвене класе, многи аутори сматрају саставним делом „дефиниције“ политичке странке. Тако се политичка странка дефинише као политичка организација ''„чији је циљ преузимање и вршење државне власти, или бар учешће у њој или стални утицај на њу ради заштите и остваривања одређених класних односно групних интереса у оквиру једне идеолошке концепције о општој државној политици и заједничким интересима друштва“ (Никола Пашић).'' Али, и у таквим „дефиницијама“ не ставља се знак једнакости између политичке странке и друштвене класе, него се, напротив, у коментарима истиче да тај однос није једноставан и да се ''„не може представити једноставном шемом у облику концентричних кругова у којој би ужи био партија а шири класа“ (С.Пулишелић).'' Ово упозорење има видљивог оправдања у чињеници класне хетерогености политичких странака. Чак када странка у свом политичком програму представља себе као експонента једне друштвене класе (што ће се ређе догодити), она у својим редовима неће имати припаднике само те једне, него и других друштвених класа.
== Оцена ==
== Референце ==
| |||