Прокламација о еманципацији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м reference |
||
Ред 23:
одељак 9. И нека још буде, да сви робови особа које од сада учествују у побуни против владе Сједињених Држава, или које би на било који начин помогле или заштитиле исту, који побегну од таквих особа и нађу уточиште иза линија војске; и сви робови заплењени од таквих особа или напуштени од стране њих и дођу под контролу владе Сједињених Држава; и сви робови таквих особа који буду нађени или се налазе у било ком месту окупираном од стране побуњеничких снага а касније окупираном од стране снага Сједињених Држава, ће бити сматрани ратним заробљеницима, и биће заувек слободни од своје службе и неће поново бити држани као робови.}}
[[Аболиционизам|Аболиционисти]] су дуго времена тражили од Линколна да ослободи све робове. На масовном скупу у Чикагу 7. септембра 1862, захтевана је тренутна еманципација за све робове. Делегација коју је предводио [[Вилијам В. Патон]] се састала са председником у [[Бела кућа|Белој кући]] 13. септембра. Линколн је рекао како у мирнодопским условима нема уставно овлашћење да ослободи робове. Чак и у време рата, еманципација је била ризичан политички потез. Јавно мњење као целина је било против тога.<ref>-{Guelzo, Allen C. ''Lincoln's Emancipation Proclamation'', 2004, pg. 18}-</ref> Очекивано је оштро противљење коперхед демократа{{напомена|Коперхед ({{јез-енг|Copperhead}}, ''бакроглави'') демократе су представљале гласну групу демократа на Северу, који су се залагали за тренутно потписивање мира са Конфедерацијом. Републиканци су почели ове антиратне демократе да називају Коперхед, упоређујући их са отровном змијом ''-{[[Agkistrodon contortrix]]}-'', која се у Сједињеним Државама назива ''-{copperhead}-''. Ова група је прихватила тај надимак, али га је повезивала са својом љубављу према слободи.}}, а реакција лојалних граничних држава је била неизвесна. Делавер и Мериленд су већ имали висок проценат слободних црнаца 1860: 91,2% Делавер а 49,7% Мериленд.<ref>-{Peter Kolchin, ''American Slavery: 1619–1877'', New York: Hill and Wang, 1994,
Линколн је први пут расправљао о Прокламацији са својим кабинетом јула 1862. Веровао је да му била потребна победа Уније на бојишту како би његова одлука имала позитиван призвук. [[Битка за Антитам]] у којој су снаге Уније одбациле инвазију Конфедерације на Мериленд му је дала прилику да изда прелиминарну прокламацију 22. септембра 1862. Линколн је прво показао рани нацрт Прокламације свом потпредседнику, [[Ханибал Хамлин|Ханибалу Хамлину]],<ref>[http://bangorinfo.com/Focus/focus_hannibal_hamlin.html Бангор у фокусу: Ханибал Хамлин], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> срчаном аболиционисти који је често био необавештен о председничким одлукама. Финална Прокламација је издата 1. јануара 1863. Иако је имплицитно добио овлашћење Конгреса, Линколн је као темељ Прокламације користио свој ауторитет главнокомандујућег армије и војске, ''као неопходну ратну меру'', а не еквивалент статута издатог од стране Конгреса или уставни амандман.
Ред 43:
[[Датотека:SlaveChildrenUnknown.jpg|мини|200п|Фотографија два вероватно недавно еманципована детета. Око 1870.]]
Често се јављају тврдње да Прокламација о еманципацији није одмах ослободила ниједног роба. Као резултат Прокламације многи робови су ослобођени током рата, почев од дана кад је ступила на снагу. По изјавама сведока, у местима као што су Хилтон Хид, Јужна Каролина,<ref>-{"News from South Carolina: Negro Jubilee at Hilton Head", ''New York Herald'', January 7, 1863,
Процене броја црнаца који су ослобођени одмах по ступању Прокламације на снагу нису прецизне. Једна савремена процена наводи бројност 'контрабанд' становништва у деловима Северне Каролине које је била окупирала Унија на 10.000, а Морска острва Јужне каролине су такође имала значајну црначку популацију. Тих 20.000 робова је ослобођено тренутно по ступању Прокламације на снагу."<ref name=SIFBEP />
| |||