Драго Мажар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Херој М |дидаскалија=ДРАГО МАЖАР | слика = Drago Mažar.jpg | опис_слике=Драго Мажар | датум_рођења =1…
 
Ред 38:
Током септембра и октобра 1941, оперисао је са својом јединицом по централној Босни, која је тада извела низ успешних акција код [[Крупа на Врбасу|Крупе на Врбасу]], [[Скендер-Вакуф]]а, на Челинцу и у Црној Ријеци. У јесен 1941, Драго је био изабран за команданта батаљона у Трећем, касније преименованом у [[Четврти крајишки партизански одред]], који је током зиме 1941. и [[1942]]. развио велику активност у близини Бањалуке.
 
Када је једном посетио своју мајку, која је још увек живела на периферији Бањалуке, а њена кућа била илегално партизанско упориште, Драго је успоставио сарадњу с [[Хрватско домобранство|домобранским]] сатником Мајером, заповједником домобранске јединице, којег је мајка Марија на то припремила. Захваљујући тим околностима, Драго је [[5. фебруар]]а 1942. године извео једну од најсмелијих акција у Босанској крајини. Мајер је, по договору, неутралисао своју посаду у Дебељацима, обезбедио униформе и уговорене знаке распознавања, тако да је Драго са 22 одабрана партизанска борца, преобучена у домобранске униформе, дошао усред дана пред жандармеријску касарну у [[Врбања (Бања Лука)|Врбањи]]. После борбе која је трајала само неколико тренутака, погинуло је и рањено више жандара и домобрана, а 40 их је заробљено. Касарна је запаљена, а колона са заробљеним непријатељским војницима, који су носили плен, и два погинула а два теже рањена партизана, упутила се на превоје Понира изнад града. Убрзо се након тога и мајка Марија придружила партизанима, средином фебруара 1942, носећи у наручју шестогодишњу унуку Нену, ћерку најстаријег сина Бошка.
 
Почетком маја [[1943]]. године, Драго је био постављен за команданта Шестог партизанског одреда, а по ослобођењу [[Приједор]]а за команданта места [[Љубија (Приједор)|Љубија]]. Учествовао је и у првим борбама за време [[Битка на Козари|непријатељске офанзиве на Козару]], јуна 1942. године. Крајем јула поновно је био постављен за команданта Шестог партизанског одреда, али је већ септембра исте 1942. преузео функцију обавештајног официра у Оперативном штабу за Босанску крајину. Од лета 1943, као обавештајни официр [[Трећи босански корпус НОВЈ|Првог босанског корпуса НОВЈ]], извео је на челу групе обавештајаца низ акција у источној Босни. Као [[мајор]], Мажар је, [[1944]]. у својству шефа обавештајног одсека руководио курсом обавештајаца.
 
До краја рата, претрпео је још неколико губитака у ужој породици; мајка му је умрла од [[тифус]]а, погинуо му је други брат [[Јосип Мажар Шоша|Јосип]], и напослетку најстарији брат Бошко.