Класни сукоб — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 25:
 
=== Совјетски Савез и слична социјалитичка друштва ===
Многобројни претежно марксистички и анархистички мислиоци тврде да класни сукоб постоји и у друштвима совјетског типа. У њиховој аргументацији као класа описује се бирократски слој формиран од стране владајуће политичке странке (познат као номенклатура у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]]) - понекад називан и "нова„нова класа"<ref>{{cite book | first = Milovan | last = Đilas | authorlink = Milovan Đilas | year = 1983, 1957 | title = The New Class: An Analysis of the Communist System | edition = paperback | publisher = Harcourt Brace Jovanovich | location = San Diego | isbn = 0-15-665489-X}}</ref>- са циљем да контролише средства за производњу. Ова владајућа класа отуда налази се у супротности са остатком друштва, који генерално чини пролетаријат. Ова врста система се назива од стране његових противника државним капитализмом, државним социјализмом, бирократским колективизмом или новим класним друштава.
 
== Теоријске перспективе ==
Ред 38:
Није свака класна борба насилна или нужно радикална, као што је слуачај са штрајковима и блокадама. Класни антагонизам може, уместо тога да буде изражен и као низак радни морал, мање саботаже, ситне крађе и злоупотребе радничког ситног ауторитета. Такође може бити изражен у већем обиму кроз подршку социјалистичким или народњачким партијама. На страни послодаваца, лобирање за анти-синдикалне законе представња један од од могућих и неретко коришћених видова класне борбе.
Такође, није свака класна борба претња за капитализам, или чак за ауторитет индивидуалног капиталисте. Ограничена борба за веће плате малог сектора радничке класе, што се често назива "економизам"„економизам“, тешко да озбињније угрожава статус кво. У ствари, применом занатско-синдикалне тактике искључивања других радника из стручних удруга може чак ослабити радничку класу као целину, изазивајући у њој поделу.
 
Класна борба постаје важнија у историјском процесу, јер постаје општија, како расте радничка класа свест, и како се они самоорганизују одвојено од политичких странака. Маркс назива ово напредком пролетаријата од тога да буде класа "по„по себи"себи“, позиција у друштвеној структури, ка томе да постане "за„за себе"себе“, активна и свесна сила која може да промени свет.
Маркс се у великој мери фокусира на капиталистичка индустријска друштва као на књучни извор друштвеног раслојавања, који на крају доводи до класног сукоба. Он наводи да капитализам ствара поделу између класа које се у великој мери могу видети у фабрикама за производњу. Пролетаријат, је одвојен од буржоазије, јер производња постаје друштвено предузеће. Допринос њиховог раздвајања је технологија која је у фабрикама. Технологија смањује ниво потребне квалфикованости радне снаге, и отуђује раднике јер они више не поседују специјализоване вештине. <ref name="Blackwell"/> Други ефекат технологије је хомогена радна снага која може бити лако заменљива. Маркс је веровао да ће класна борба довести до обарања буржоазије и да ће приватна својина постати комунално власништво. <ref name="Blackwell"/> Начин производње ће остати, али ће комунално власништво елиминисати класни сукоб. <ref name="Blackwell"/>
Чак и после револуције, две класе ће се борити, али на крају борба ће опадати и класе ће се распасти. Кад границе класа ишчезну , државни апарат ће увенути. Према Марксу, основни задатак једног државног апарата је да подржи моћ владајуће класе, али без икаквих класа не би било потребе за државу. То би довело до бескласног, бездржавног комунистичког друштва.