Хиркан II — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''Хиркан II''' ( до 30. п. н. е.) је био краљ [[Јудеја|Јудеје]] (67—66 и 63—40. п. н. е.) и првосвештеник 76—66 и 63—40. п. н. е. За време владавине његове мајке [[Салома Александра|Саломе Александре]] био је првосвештеник 76—67. п. н. е. Био је веома слаба личност, којом су други лако управљали. Подржавао је попут мајке [[Фарисеји|фарисеје]], па је његов млађи брат [[Аристобул II]] 67. п. н. е. почео грађански рат да спречи његово преузимање трона. Поражен је у грађанском рату и одрекао се 66. п. н. е. положаја краља и првосвештеника. Његов главни саветник [[Антипатар Идумејац]] потакао га је да уз помоћ [[Nabatejsko carstvo|Набатејаца]] започне рат против брата. [[Помпеј Велики]] му је 63. п. н. е. вратио положај првосвештеника, али територију Јудеје је битно територијално смањио. Римска војска је више пута угушила побуне или покушаје свргавања Хиркана. Као слаб владар био је под пуном контролом Антипатра Идумејца, а након његове смрти под контролом [[Ирод Велики|Ирода Великога]]. [[Антигон Хасмонејац]] је 40. п. н. е. преузео власт уз помоћ парћанске војске, а Хиркан II је одведен у заробљеништво у Вавилонију, одакле се вратио након Антигонове смрти и доласка на власт Ирода Великога.
 
Линија 27 ⟶ 28:
==Други Александров устанак и после==
 
Чим је римска војска под командом Аула Габинија била заузета походом у Египту Александар од Јудеје искористио је прилику, окупио је 30.000 војника и заузео 55. п. н. е. велики део Јудеје. Нико му се није могао супроставити, све док се Аул Габиније није вратио из Египта. Габиније га је победио и поново успоставио стари поредак и вратио власт Хиркану. Марко Лициније Крас је пре похода против Парћана и битке код Каре опљачкао јерусалимски храм и однео 10.000 таланата. Након избијања грађанскога рата између Цезара и Помпеја 49. п. н. е. [[Цезар]] је ослободио Аристобула II и дао му војску да се врати на власт у Јудеји. Међутим Помпејеве присташе су га успут отровале. Аристобуловога сина Александра од Јудеје убио је [[Метел Сципион]] у Антиохији, тако да је Хиркан био спашен од претеће опасности.
 
==Цезарови савезници==
Линија 35 ⟶ 36:
==Велика моћ Антипатра и његових синова==
 
Хиркан II је на тај начин поново уживао власт попут краља, а [[Антипатар Идумејац]] је био други човек у Јудеји. Антипатар Идумејац је учвршћивао Хирканову власт тражећи да га поштују, наглашавајући да ће Рим интервенисати у случају да се усуде да збаце Хиркана. Антипатар је у Јудеји сређивао послове по свом нахођењу користећи Хирканову тромост и слабост у царевању. Своје синове [[Фасаил|Фасаила]]а и [[Ирод Велики|Ирода Великога]] поставио је за заповеднике у Јерусалиму и Галилеји. Ирод Велики се прославио ухвативши вођу велике разбојничке дружине. Завидни дворјани и неки од водећих људи након тога потицали су Хиркана да не дозволи да Антипатар и његови синови узурпирају власт. Оптуживали су Ирода да је незаконито без суђења погубио неке људе, па је Хиркан II онда позвао Ирода на одговорност. [[Секст Цезар]] је послао Хиркану поруку да ослободи Ирода одговорности, што је Хиркан одмах послушао. Ирод Велики је након тога отишао у Дамаск код Секста Цезара, који га је поставио за заповедника Коиле Сирије и Самарије. Добивши римску подршку Ирод је на челу војске кренуо на Јерусалим са циљем да збаци Хиркана. Међутим усусрет Ироду изашли су брат и отац Антипатар Идумејац и умирили су га.
 
==Ирод Велики==
Линија 50 ⟶ 51:
 
==Види још==
* [[Списак јеврејских владара]]
 
==Извори==
* Јосиф Флавије, Јудејски рат, превод Душан Глумац, Просвета Београд, 1967
* Јосиф Флавије, Јеврејске старине
* [http://forumromanum.org/literature/caesar/alexe.html Цезар Александријски рат]
* [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Cassius_Dio/home.html Касије Дион]
* Goldsworthy, Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6
 
[[Категорија:Историја Израела]]