[[СликаДатотека:Reichstag building Berlin view from west before sunset.jpg|мини|380п|Рајхстаг данас]]
'''Рајхстаг''' ({{jez-de|Reichstag}}) је зграда у [[Берлин]]у изграђена да буде дом [[Рајхстаг (институција)|РајхстагРајхстага]]а, прве скупштине [[Немачко царство|Немачког царства]]. Отворена је [[1894]]. и у њој је заседала скупштина све до [[1933]], када је тешко оштећена у [[Паљење Рајхстага|пожару]], коју је наводно подметнуо холандски [[комунизам|комуниста]] [[Маринус ван дер Лубе]], кога су нацисти касније погубили, иако су вероватно [[нацизам|нацисти]] сами запалили Рајхстаг да би оптужили комунисте. Нацистичка странка је ово искористила као повод за [[Ноћ дугих ножева|чистку]] „издајника“ у Берлину и забрану [[Комунистичка партија Немачке|Комунистичке партије Немачке]]. Иако под нацистима Рајстаг није имао никакву функцију, током [[битка за Берлин|битке за Берлин]] [[Стаљин]] га је сматрао симболом немачке моћи, па је јединицама [[Црвена армија|Црвене армије]] поделио [[барјак победе|барјаке победе]] које је јединица која би га прва заузела поставила на кров зграде. Рајхстаг је опет постао седиште немачке скупштине [[1999]], након обнове коју је спровео архитекта [[Норман Фостер]].
Данас се скупштина [[Немачка|Немачке]] назива [[Бундестаг]]. Рајстаг (институција) потиче још од [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а престао је да делује као скупштина током [[трећи рајх|нацистичке Немачке]]. У данашњем немачком језику, Рајхстаг се односи на зграду, а Бундестаг на скупштину.
