Равна гора (Србија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 25:
'''Равна Гора''' је висораван која се простире на западним и југозападним обронцима планине [[Сувобор]] у [[Шумадија и западна Србија|Западној Србији]]. Већим делом се састоји од серпентина а мањим од кречњака. Представља заравњен простор, обрастао прилично бујним ливадама и пашњацима. Његови ивични делови су дубоко дисецирани сувим долинама и обрасли густим шумама, претежно буковим. Због ових особина Равна гора је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до [[1941]]. на њој било око 120 колиба. Највише их је било у простору званом Вежинац; преко 50 и припадале су већим делом становницима [[Коштунићи|Коштунића]]. Ван Вежинца колибе су подизане и на северној и североисточној ивици Равне горе. У овом делу до [[1984]]. године остало је само 5 колиба. У ово доба, на лепој заравни, у близини Дамјановог камена изграђена је шумска кућа, која је временом постала власништво ловачког друштва. Дубоко у долини, северно од Дамјановог камена и у врху те долине налази се Мокра пећина која је важна особеност Равне горе. Пећина је усечена у стрму кречњачку стену. Улаз у пећину је широк око 15 метара а таваница на улазу је висока 4,5 метара. На таваници изнад улаза налазе се три мања отвора. Из пећине избија снажан поток, по којем је пећина и добила име. Око 200 метара низводно а лево од потока, два метра од обале избија из кречњачке стене јак извор у нивоу водотока.
[[Датотека:Ravnagora spomenik1.jpg|мини|лево|250п|[[Споменик Дражи Михаиловићу]] на Равној гори]]
На Равној гори деведесетих година 20. века саграђени су неки објекти са циљем да се очува успомена на [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенску војску у отаџбини]], односно четнике предвођене армијским генералом и министром војним [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубом Михаиловићем]]. Маја [[1992]]. откривен је [[споменик Дражи Михаиловићу]], изграђен је у бронзи, аутор је чувени вајар Драган Николић из [[Београд]]а. Потом је изграђена лепа црква наспрам споменика. Камен темељац за цркву посвећену заштитнику ратника Светом Ђорђу, за покој душа свих Срба изгинулих у грађанском рату [[1941]]-[[1945]]1941—1945, освештан је и положен маја [[1995]]. Радови су почели [[1996]], према пројекту архитекте др [[Предраг Ристић|Предрага Ристића]]. Године [[1998]]. завршени су црква, звонара и капија. Деветог маја те године цркву је освештао епископ шабачко-ваљевски Лаврентије, који је благословио почетак градње.
 
У исто време, [[1998]]. године, до Равне Горе је стигао први асфалтни пут, из правца Ваљева. Године [[2005]]. асфалтиран је и пут који до Равне Горе води из [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] (преко села [[Брајићи (Горњи Милановац)|Брајићи]]).
 
Изградња равногорског спомен дома трајала је од [[1998]]. до [[2000]]. године, према пројекту професора архитекте [[Спасоје Крунић|Спасоја Крунића]]. У дому се налазе музеј, библиотека са читаоницом (за сада са преко 1.000 књига), као и сала за предавања и конгресе са 200 места. За пројекат дома Крунић је [[2000]]. године награђен „Борбином“ наградом за архитектуру, а [[2001]]. годишњом наградом Савеза архитеката Србије. У „Атласу савремене архитектуре света“ ("Фејдон“, Лондон), за период [[1998]]-[[2003]]1998—2003, уврштена су само три меморијална комплекса из целог света - од којих је један дом на Равној Гори.
У данашње време Равна гора је позната као место на којем се у периоду од [[8|8.]] до [[12. мај]]а одржавају ''Дани Равне горе''.