Феудализам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 85.241.251.102 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb |
|||
Ред 14:
Једно од главних обележја средњовјековног друштва чинио је вазалско-сениорски однос, узајамни однос вјерности између двоје слободних људи. Чином стављања у заштиту била је стварана доживотна веза између моћнијег појединца (сениор) који би у заштиту узимао слабијег појединца (вазал). Сениор би се своме вазалу обавезао на разне видове заштите, примјерице заступањем пред судом, осигуравао помоћ у храни и одјећи, често и стан или земљишни посјед. Вазал би заузврат морао слушати сениора и вршити за њега разне друге услуге, тачно одређене уговором, које су укључивале и војну службу у случају потребе.
Вазал је могао имати и своје властите вазале којима би он био сениор. Вазалска је обавеза значила подложност сениору уз поштовање које се првенствено манифестовало кроз спољашње знакове поштовања. Како у раздобљу раног средњег вијека није било новца, свака се служба, посебно војна, плаћала даровањем земље. Тако би, након положене вазалске заклетве, сениор своме вазалу уступио земљишни посјед, феуд. Величина посједа је варирала у односу на моћ сениора и важност вазала. Највеће феуде својим вазалима је давао краљ, али било је и феуда ситних племића који су имали једног или два кмета. 123
== Нестанак ==
| |||