Божји суд — разлика између измена

У основи божјег суда лежи веровање да ће сам Бог интервенисати у испитивању кривице и да неће дозволити да праведно и невино лице страда. Божји суд познају готово сви народи старог и средњег века. Примењивао се у недостатку других доказних средстава (а код најтежих кривичних дела је било једино доказно средство). Бесправна лица и лица која нису могла да се користе заклетвом (јер им се није веровало) била су упућена на ово доказно средство. Божји суд има неколико облика а најпознатији су [[котао]], [[железо]], [[суд хладне воде]] и [[судски двобој]]. Поред наведених који су се најчешће примењивали, правна историја познаје још нека која су забележена код Германа, што не значи да се њима нису користили и други народи. Она такође стоје на уверењу да ће Бог реаговати у датим околностима и да неће дозволити да невино лице страда или да поклекне мукама. Забележено је да се оптуженом стављао у уста комад хлеба или сира одређене величине ([[iudicium panis et casei]]-[[суд хлебом и сиром]]), а он је требао тај комад да прогута без тешкоћа како би се оправдао. Такође, некад су се супродстављене стране такмичиле која ће дуже да издржи испред крста са раширеним рукама ([[iudicium crucis]]-[[суд крста]]) . Странка која би дуже издржала сматрала би се у праву.