Атропат — разлика између измена

'''Атропат''' ({{јез-гр|Aτρoπάτης}}, око 370—после 321. преп. н. е.) је био персијски племић, [[сатрап]] [[Медија|Медије]] за време [[Дарије III|Дарија III]] и за време [[Александар Велики|Александра Македонскога]]. Према подели у Вавилону добио је северозападни део Медије, тј. Медију [[Атропатена|Атропатену]]. Оснивач је династије [[Атропати|Атропата]].

== Битка код Гаугамеле ==

Пред [[Битка код Гаугамеле|битку код Гаугамеле]] Атропат је био сатрап Медије, стартешки веома важне сатрапије. За време битке код Гаугамеле 331. преп. н. е. Атропат је заповедао Међанима, Кадузијцима, кавкаским Албанцима и Сакесињанима. У тој бици персијска војска је била поражена. Након те битке [[Ахемединско царство]] се више није могло опоравити.

== Остаје веран Дарију до његове смрти ==

Током зиме Атропат је примио Дарија III у Екбатани, када је Дарије покушавао да сакупи нову војску за борбу против Александра Македонскога. Остао је веран Дарију све до његове смрти 330. преп. н. е. Дарије III се након Александровога напредовања и освајања Персепоља повукао на исток и ту га је убио сатрап Бес.

== Александров сатрап Медије ==

Након Даријеве смрти Атропат се предао Александру Македонскоме. Александар је раније сатрапију Медију предао Оксидату. Међутим изгубио је поверење у Оксидата и сменио га је. Атропату је поново дао 328/327. преп. Христан. е. сатрапију Медију на управљање. Главни град Медије [[Екбатана]] био је од стратешке важности за Александрове планове. Било му је важно да на таквом месту има поуздане људе.

Атропат се истакао током 324. преп. н. е. када је успео да сломи устанак, који је предводио Међанин [[Барјакс]]. Барјакс се представљао као краљ Персијанаца и Међана за време Александрова похода у Индији. Атропат је Барјакса и друге побуњенике изручио Александру у Пасаргади, када се Александар 324. преп. н. е. враћао из индијскога похода.

== У Сузи и Екбатани ==

Атропат је путовао са Александром у Сузу. У Сузи је 324. преп. н. е. Александар организовао свадбу најзначајнијих Македонаца са ћеркама најзначајнијих Персијанаца. Александар се оженио једном Даријевом ћерком, а [[Хефестион]] другом. [[Кратер (војсковођа)|Кратер]] се оженио са ћерком Даријевога брата [[Оксијарт|Оксијарта]]а. Ту се Атропатова ћерка удала за [[Пердика|Пердику]], који је био један од најважнијих Александрових војсковођа.

== Постаје сатрап Медије Атропане ==

Након Александрове смрти Атропатов зет Пердика постао је регент царства, а краљ је постао малоумни [[Филип III Аридеј]]. Према Вавилонској подели Александровога царства из 323. преп. н. е. Медија је подељена на два дела. Питон је постао сатрап највећега дела Медије. Атропат је постао сатрап мањег северозападнога дела око реке Аракс. Та Медија се касније називала Медија Атропатане. Атропат се није помињао за време ратова дијадоха. [[Страбон]] помиње да је Атропат основао независну краљевину и да је његова династија владала неколико векова .

== Види још ==

== Извори ==

* [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Diodorus_Siculus/13D*.html Диодор са Сицилије, Историјска библиотека]

* [http://websfor.org/alexander/arrian/book1a.asp Аријан, Анабаза]

* [http://www.forumromanum.org/literature/justin/english/trans12.html Јустин]

* [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/curtius/home.html Квинт Курције Руф]

* [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/Alexander*/home.html Плутарх, Александар]

* Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire,John Wiley & Sons, 2006, ISBN 14051121071-4051-1210-7