Знаковни језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 24:
Знаковни језици нису [[мимика]] – другим речима, знакови су конвенционални, често произвољни и нису неопходно визуелно повезани са појмом на који се односе, колико већина говорних језика нису [[ономатопеја|ономатопеична]]. Иако је [[иконичност]] систематичнија и шире раширена у знаковним језицима него у говорним, разлика није категорична.<ref>-{Johnston}- (1989).</ref> Визуелни модалитет омогућава да људски избор за уско повезане форме и значења, који је присутан али потиснут у говорним језицима, буде више изражен.<ref>-{Taub}- (2001).</ref> То не значи да знаковни језици представљају визиуелно тумачење говорних језика. Они имају сопствену сложену [[граматика|граматику]], и могу бити коришћени за расправу било које теме, од простијих и конкретних до узвишених и апстрактних.
Знаковни језици, као и усмени језици, организују елементарне, јединице без значења ([[фонем]]е; некада званих [[черим]]и у случају знаковних језика) у [[Семантика|семантичке]] јединице са значењем. Као и у говорним језицима, ове јединице без значења су представљане као (комбинација) одлика, иако се често праве грубе разлике у смислу облика шаке (или форме шаке), оријентације, положаја (места артикулације), покрета и
Уобичајене лингвистичке особине многих знаковних језика су појава [[Класификатор (лингвистика)|класификатора]], висок ниво [[Инфлексија|инфлексије]] и [[синтакса]] са коментарима на тему. Више него усмени језици, знаковни језици могу пренети значење истовременим значењима, нпр. коришћењем простора, двема мануалним артикулаторима и показатељевим лицем и телом.
| |||