Википедија

Капитулација Италије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
[[Датотека:Invasionofitaly1943.jpg|мини|десно|[[Италијански поход (Други светски рат)|Савезничка инвазија Италије]] 1943.]]
[[Датотека:LST-1-1.jpg|мини|десно|Искрцавање Савезника у Салерну]]
'''Капитулација Италије''' или '''Примирје у Касибилеу''' ([[Италијански језик|италијански]]: ''Armistizio di Cassibile'') означава споразум темељем кога је 1943. [[Краљевина Италија]] окончала учествовање у [[други светски рат|другом светском рату]] на страни [[Силе Осовине|Силасила Осовине]], односно непријатељства са [[Савезници у Другом светском рату|савезничким државама]]. Потписан је [[3. септембра]] [[1943]], а званичнаобјава капитулације догодила се [[8. септембра]] [[1943]]. године. Представљао је изузетно важан догађај, с обзиром да су њиме Осовина остале без кључног члана своје коалиције, а западни савезници добили упориште у континенталној Европи одакле су могли да угрозе [[Трећи рајх|Немачку]]. Иако је истим споразумом Италија прешла на страну Савезника, наде да ће тај догађај довести до брзог окончања рата нису се испуниле, с обзиром да су немачке трупе успеле да [[Операција Ахзе|окупирају]] највећи део италијанске територије, разоружају италијанску војску и инсталишу квислиншки режим [[Италијанска Социјална Република|Италијанске Социјалне Републике]]. На простору бивше Југославије је овај догађај имао значајне последице с обзиром да су [[НОВЈ|партизанске]] снаге најбоље искористиле капитулацију италијанских снага како би стекле драгоцено оружје и опрему.
 
{{цитирање|Прве вести о капитулацији италијанске армије сазнали смо преко непријатељских радио станица. Генерал Ајзенхауер је преко радија, у 17.00, потврдио вест, да је Италија безусловно капитулирала. Ухватили смо једну америчку радио везу, из које се јасно види да су Италијани издали непријатељу како може да са бродовима уђе у залив Салерна, а да не налети на немачке мине. Тиме је непријатељу учињена велика услуга и зато је њихово искрцавање код Салерна било успешно.<ref name="Živković"/>|Ратни дневник Врховне команде Вермахта од 8. септембра 1943.}}
Ред 23:
Тајној уроти се придружио и [[Ђузепе Ботаи]], други фашиста на високом положају и министар културе, те [[Галеацо Ћано]], вероватно други најмоћнији човек у бившој Фашистичкој странци и Мусолинијев зет. Уротници су имали у циљу да врате стару моћ италијанскоме краљу. Дана [[23. јул]]а [[1943]], италијански Парламент престаје да буде веран Мусолинију и враћа се стара краљевска моћ. Истог дана Мусолини је морао да се састане с краљем, где је разрешен свих премијерских дужности. Кад је одлазио са састанка, Мусолинија су ухапсили [[карабинијери]] и одведен је на острво [[Поца|Поцу]]. На место премијера дошао је италијански маршал Бадољо. Бадољево именовање новим премијером покопало је наде Грандију да постане нови ''дуче''.
 
Именовање Бадоља новим италијанским премијером није променило италијански положај међу [[Силе осовинеОсовине|Силамасилама осовинеОсовине]]. Међутим, то је био корак напред од стране [[династија Савоја|династије Савоја]] према миру. Од тада почињу покушаји да се склопи мир са Савезницима.
 
== Капитулација Италије у Југославији ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Капитулација_Италије”