Покрети отпора у Другом светском рату — разлика између измена

У Чешкој су носиоци отпора против Немаца били двојаког порекла, потичући од демократских струја и комуниста. Два независна и паралелна тока отпора. Томе треба захвалити пре свега, јер је [[Комунистичка партија Чехословачке]] била усмерена на стварање широког националног фронта под њеним руководством, подвлачећи значај активне борбе против окупатора и његових сарадника. На другој страни, чехословачка емиграција са Едуардом Бенешом схватила је значај [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а у антифашистичком рату.

[[Шарл де Гол|Шарл Де Гол]] је за Бенеша говорио да је разумео веома рано, за разлику од Владислава Сикорског, да његов повратак у [[Праг]] води преко Москве, исказујући велику умешност да одржава везе са Британцима не запостављајући и Совјете, у настојању да што боље обезбеди обнову Чехословачке и њену унутрашњу независност и интегритет.<ref name="Petranović">[http://www.znaci.net/00001/92_4.pdf Бранко Петрановић: Српски народ у устанку]</ref>

У Грчкој, где је покрет отпора добио обележја народноослободилачког покрета, дошло је од октобра 1943. до фебруара 1944. године до грађанског рата између ЕАМ-а ([[Народноослободилачки фронт (Грчка)|Грчки народноослободилачки фронт]]), чије су језгро представљали комунисти, односно његове оружане силе [[Народноослободилачка војска Грчке|ЕЛАС]], и команданта војних формација пуковника [[Наполеон Зервас|Наполеона Зерваса]] ЕДЕС-а (Етникос Демократикос Елиникос Стратос). Уједињавању ројалистичких снага против комуниста увелико су кумовали Британци. [[Грчки грађански рат]] обновиће се после британске интервенције 3. децембра 1944. против снага ЕАМ-а, под оптужбом да желе да заузму престоницу и силом завладају у Грчкој. ЕАМ су сломиле интервенционистичке британске снаге које су имале Черчилову поруку да поступају као у неком освојеном граду у којем је локална побуна у току.<ref name="Petranović"/>

Друга струја антикомунистичке акције јавила се у виду националистичког Националног фронта ([[Бали Комбетар]]), образоване у јесен 1942. године. Вођство Бали Комбетара полазило је од става да са борбом треба сачекати. Бали Комбетар се залагао за Велику Албанију као вид националне интеграције свих Албанаца. Организација се налазила у рукама крупних албанских поседника, интелектуалаца, патриота грађанске и социјалистичке оријентације, али антикомунистички расположених (Мехди Фрашери, Абас Ермени, Али Келцира, Кол Тромара, Бахри Омари и други). Нападали су [[Комунистичка партија Албаније|КП Албаније]] као „терористичку клику“, састављену од „Срба Душана и Миладина“- Комунисти су оптуживани за ненационално држање, за диктатуру Стаљина. Албанци су позивани да не слушају „крвнике и продане људе“.

[[Датотека:Stjepan Stevo Filipovic.jpg|мини|[[Стјепан Стево Филиповић]] пред смрт на вешалима узвикује „[[Смрт фашизму — слобода народу|Смрт фашизму, слобода народу!]]“]]