Поликрат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: right|160px '''Поликрат''' (Gk. Πολυκράτης), био је тиранин острва Самоса од око [[538...
 
Нема описа измене
Ред 1:
'''Поликрат''' (Gk. Πολυκράτης), био је [[тиранин]] острва [[Самос]]а од око [[538 г. п.н.е.]] до [[522 г. п.н.е.]]
[[Image:Artpolycrates.jpg|right|160px]]
[[Слика:Artpolycrates.jpg|десно|мини|160п|Поликрат од Самоса]]
 
Самос је грчко острво у [[Егејско море|Егејском мору]], лоцирано уз саму обалу [[Мала Азија|Мале Азије]], близу [[Милет]]а. Иако грчка државица припадао је као и други полиси краљевству лидијског краља Кроеса. Када је овај богати владар поражен и убијен 547. г. п.н.е. од стране персијског краља [[Кир Велики|Кира Великог]], [[Лидија]] је припојена [[Ахеменидска империјаАхемениди|Ахеменидској империји]]. Током [[Хера|Хериног]] фестивала 540. г. п.н.е., три брата, Поликрат, Пантагност и Силосон, извршили су државни преврат. Подржани од стране многих суграђана који су поседовали оружје, заузели су цитаделу у Самосу и преузели власт.
 
'''Поликрат''' (Gk. Πολυκράτης), био је [[тиранин]] острва [[Самос]]а од око [[538 г. п.н.е.]] до [[522 г. п.н.е.]]
 
Самос је грчко острво у [[Егејско море|Егејском мору]], лоцирано уз саму обалу [[Мала Азија|Мале Азије]], близу [[Милет]]а. Иако грчка државица припадао је као и други полиси краљевству лидијског краља Кроеса. Када је овај богати владар поражен и убијен 547. г. п.н.е. од стране персијског краља [[Кир Велики|Кира Великог]], [[Лидија]] је припојена [[Ахеменидска империја|Ахеменидској империји]]. Током [[Хера|Хериног]] фестивала 540. г. п.н.е., три брата, Поликрат, Пантагност и Силосон, извршили су државни преврат. Подржани од стране многих суграђана који су поседовали оружје, заузели су цитаделу у Самосу и преузели власт.
 
Врло брзо након преврата, Поликрат је убивши Пантагнота и прогнавши Силосона са острва, приграбио целокупну власт за себе. Удружио се са [[Амазис II|Амазисом II]], египатским [[фараон]]ом, као и са тиранином [[Наксос]]а Лигдамисом. Египатски фараон био је свестан да га копненим путем [[Синај]]ска пустиња брани и да [[Персија|Персијанци]] неће напасти долину [[Нил]]а све док он и његови савезници „владају таласима“ [[Медитеран]]а. Изградио је флоту, заузео [[Кипар]] и Поликрату, свом главном савезнику, дао велике количине новца да игради флоту од не мање од 100 бродова од по 50 веслача и по 10 стрелаца. Њихово савезништво коштало је Египат један [[талент]] дневно, што је износило 7-8 тона сребра годишње, за то време огромно богатсво. Поликрат је за тај новац почео да гради флоту и врло брзо је с флотом од 100 [[пентоконера]] и армијом од 1000 стрелаца започео с пљачкањем острва Егејског мора и градова на јонској обали Мале Азије. Том приликом успео је да порази и зароби флоте [[Лезбос]]а и Милета. Освојио је и мало острво Ренеа, које је повезао са оближњим Делосом у знак захвалности богу [[Аполон]]у.
Линија 14 ⟶ 11:
Вероватније је да је до распада савеза дошло услед Поликратовог новог савезништва са персијским краљем [[Камбис II|Камбисом II]] против [[Египат|Египта]]. Није тачно познато зашто али се после смрти Кира Великог, 530. г. п.н.е. Поликрат окренуо Персији. До тада је Поликрат поринуо флоту од 40 [[тријера]], поставши тако владарем можда и прве грчке државе која је поседовала флоту бродова тога типа. На ратни позив новог персијског краља у поход против Египта Поликрат је послао свој нову флоту. У посаде ових бродова Поликрат је уврстио људе које је сматрао политички опасним и послао поруку Камбису да „му их не враћа“. Међутим, прозревши Поликратову намеру да их се лиши, изгнаници су окренули бродове назад из Египта да би напали тиранина. Иако су поразили Поликрата на мору нису успели да заузму острво. Пребацили су се на грчко копно и склопили савез са [[Спарта|Спартом]] и [[Коринт|Коринтом]], који су потом извели напад на Самос. После 40 дана неуспешне опсаде цитаделе и ове снаге су се повукле. Поликрат је наставио мирно да влада и да планира даље потезе.
 
[[Слика:Polycrates.jpg|десно|мини|200п|Амазис II]]
У наредном покушају да се ослободи противника наредио је да се уништи [[гимназијум]], чиме је желео да стане једном за свагда на крај са педерастијомпедерастији [[Античка Грчка|античке Грчке]] која је имала репутацију опасну по тиране. Наиме, оно што је ускратио другима није и себи. За себе је задржао дечака по имену Смердис. Једном приликом, када је песник Анакреон, у то време гост тиранина, понешен младалачким духовним квалитетима понудио пријатељство на које му је Смердис одговорио, Поликрат је постао љубоморан и наредио да се дечакова дуга коса одсече.
 
Антички историчар Херодот забележио је и причу о Поликратовој смрти. При крају владавине Камбисиса, гувернер Сардиса, Оретес, планирао је убије Поликрата. Разлог је био или његова немоћ да другачије Самос прикључи Персији или зато што је Поликрат изгрдио и увредио персијског амбасадора. Било како било, Поликрат је позван у Сардис, игноришући пророчанска упозорења своје ћерке и убијен. Начин на који је убиство изведено Херодот не бележи али судећи по многим другим записима велики тиранин је разапет.
Линија 22 ⟶ 19:
 
[[de:Polykrates]]
[[en:Polycrates]]
[[es:Polícrates de Samos]]
[[fr:Polycrate de Samos]]