Често је у поступку раздвајања енантиомера и идентификацији рацемске смеше корисно [[Кристализација|кристализовати]] рацемат. Прецизне начине за разликовање ових кристалних облика дао је већ [[1899]]. [[Хенрик Розебум]]. Рацемати кристалишу, и у чврстом стању се јављају у три облика:
*'''Конгломерат''' (другачије: '''''рацемска смеса''''' или '''''рацематски конгломерат''''') - добија се механичка смеша кристала при чему се сваки кристал састоји од само једног енантиомереног облика, али је укупан удео кристала тог и супротног облика 1:1. Молекули кристалне структуре имају већи афинитет према идентичном него према супротном енентиомеру. Тачка топљења је увек нешто нижа за рацемат него за појединачни енантиомер, а додатак мале количине једног енантиомерног облика повећава температуру топљења.
*'''Рацемско једињење''' (другачије: '''''прави рацемат''''') - добија се униформна кристална фаза где се сваки појединачни кристал састоји од смеше енантиомера тако да је у сваком кристалу однос енантиомера 1:1. Молекули кристалне структуре имају већи афинитет према супротном него према идентичном енантиомерном облику. Додатак мале количине једног енантиомера снижава температуру топљења, мада сам рацемат може али и не мора да има различиту температуру топљења од енантиомера.
*'''Чврст раствор''' (другачије: '''''псеудорацемат''''') - не постоји посебна разлика у афинитету према било којем од енантиомерних облика. Као производ, оба енантиомера се јављају у једнаким уделима у кристалу, али су у кристалној решетци произвољно распоређени. Енантиомери су дакле насумично распоређени у кристалима али им је однос 1:1. Додатком неког од облика, температура топљења се мења незнатно или се не мења уопште.
