Краљевина Пруска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
Ред 157:
== Административна подела ==
[[Датотека:Map-DB-PrussiaProvs-1818.svg|мини|200п|Десет пруских покрајина 1818.]]
Првобитно језгро Краљевине Пруске били су [[Бранденбуршка марка]] и [[Пруско војводство]] који су заједно формирали [[Бранденбург-Пруска|Бранденбург-Пруску]]. Провиција ДаљааОнострана Померанија је била је у пруском поседу од 1653. У комбинацијиЗаједно са Шведском Померанијом , преузетомкоја је од Шведске добијена 1720. и 1815., ова регија формирала је провинцију Померанију. Пруски добици у Шлеским ратовима довело су до формирања покрајине Шлеске 1740. године.
[[Датотека:Germany_former_prussian_lander.png|мини|200п|Kарта садашњих њемачких савезних држава (тамно зелено) које су биле већинм или у цијелости дио краљевине Пруске]]
Након прве поделе Пољске 1772. године, новоприпојена [[Краљевска Пруска]] и [[Вармија]] постале су покрајина [[Западна Пруска]], док је Пруско војводство (заједно с делом Вармије) постало провинција [[Источна Пруска]]. ОсталаОсталим припојењаприсаједињењима дуж реке [[Нотећ]] посталанастао сује округ Неце. Након друге и треће поделе Пољске (1793—1795), новеод прускенових територијепруских територија су посталенастале провинције [[Нова Шлеска]], [[Јужна Пруск]]а и [[Нова Источна Пруска]], a округ Неце је подељен између Западне и Јужне Пруске. Ове три провинције били су на крају препуштене [[Конгресна Пољска|Конгресној Пољској]] након [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] 1815. године, осим у западном дијелуделу Јужне Пруске, које ће чинити део [[Велико војводство Позен|Великог војводстваПознањског Посенвојводства]].
 
Након великих западних добитака Пруске након Бечког конгреса, укупно је основано десет провинција, а свака од њих се делила даље на мање управне регије познате као [[управни окрузи Немачке|управни окрузи]] (Regierungsbezirk). Покрајине су биле:
Ред 174:
* Покрајина [[Вестфалија]]
 
Године 1822., покрајине Јилих-Берг-Клев и Доња Рајна су се спојилеформирале Рајнску покрајину. Године 1829., покрајине Источна и Западна Пруска спојили су се у покрајину Пруску, али одвојене покрајине су поново формиране 1878. године. Кнежевине Хоенцолерн-Сигмаринген и Хоенцолерн-Хехинген су анектиране 1850. и формиране у [[Хоенцолерн (пруска покрајина)|покрајину Хоенцолерн]].
 
Након пруске победе у [[аустријско-пруски рат|Аустријско-пруском рату]] 1866, територије припојене Пруској су реорганизоване у три нове покрајине: Хановер, Хесен-Насау и [[Шлезвиг-Холштајн]].