Хиландарски типик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Хиландарски типик''' је [[Српска књижевност у средњем веку|средњовековни спис]] на пергаменту
▲'''Хиландарски типик''' је [[Српска књижевност у средњем веку|средњовековни спис]] на пергаменту у облику свитка. Написао ге је [[Свети Сава]] [[1200.]] године након писања [[Карејски типик|Карејског типика]]. Свети Сава је типиком одредио норме калуђерског живота у манастиру, као и организацију манастирске управе. Типик је написан по угледу на пролог типика константинопољског манастира Богородице Благодатељице.<ref name=autogenerated2>[http://web.archive.org/web/20091007090223/http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/Hilandar.htm Мојсиловић Игор, МАНАСТИР ХИЛАНДАР], Приступљено 23. 1. 2014.</ref>
Није сачуван оригинал, већ рани препис у облику пергаментног кодекса у [[Хиландар]]у и вероватно потиче из двадесетих година XIII века.<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_11_c.html Свети Сава:Сабрани преписи], Приступљено 28. 1. 2014.</ref>
Хиландарски типик садржи прописе за духовни живот у манастиру и организацију разноврсних служби манастирске заједнице. Манастиром управља игуман са широким овлашћењима, али у договору са сабором стараца. Поред дужности да се о свему договара са старцима, игуман се морао ослањати и на друге манастирске улоге: економа, еклисијарха, дохијара и др. Игумане већих манастира бирали су краљ и Архиепископ заједно, из чега проистиче не само висок друштвени углед овог звања него и статус монаштва и манастира у средњевековној Србији, какав је изградио Свети Сава и организационо поставио својим типиком. Сви монаси су морали строго поштовати своја три завета: девичанства, сиромаштва и послушности. Међусобни односи су били под духовним и дисциплинираним надзором игумана односно духовника, при чему се нарочито настојало да се однегује дух љубави и помоћи. Старање о болеснима довело је и у српским манастирима до стварања првих правих, мада затворених болница.▼
== Садржај ==
▲Хиландарски типик садржи прописе за духовни живот у манастиру и организацију разноврсних служби манастирске заједнице. Манастиром управља [[игуман]] са широким овлашћењима, али у договору са сабором стараца. Поред дужности да се о свему договара са старцима, игуман се морао ослањати и на друге манастирске улоге: економа, еклисијарха, дохијара и др. Игумане већих манастира бирали су краљ и Архиепископ заједно, из чега проистиче не само висок друштвени углед овог звања него и статус монаштва и манастира у средњевековној Србији, какав је изградио Свети Сава и организационо поставио својим типиком. Сви монаси су морали строго поштовати своја три завета: девичанства, сиромаштва и послушности. Међусобни односи су били под духовним и дисциплинираним надзором игумана односно духовника, при чему се нарочито настојало да се однегује дух љубави и помоћи. Старање о болеснима довело је и у српским манастирима до стварања првих правих, мада затворених болница.
== Види још==
* [[Манастир Хиландар]]
== Референце ==
Линија 8 ⟶ 13:
== Спољашње везе ==
* [http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_04.html Хиландарски типик]
{{Старосрпски списи}}
| |||