Боривоје Ж. Милојевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 8:
| датум_смрти = [[22. октобар]] [[1967]].
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]
|поље =
|институција =
Ред 17:
|напомене =
}}
'''Боривоје Ж. Милојевић''' ([[Царина (Осечина)|Царина]], [[22. децембар]] [[1885]] — [[Београд]], [[22. октобар]] [[1967]]) је био српски [[географија|географ]], професор [[БеоградскиУниверзитет универзитету Београду|Београдског универзитета]], академик [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].
 
== Биографија ==
Рођен је 10/[[22. децембар|22. децембра]] [[1885]]. године у селу [[Царина (Осечина)|Царина]], у учитељској породици. Прва четири разреда основне школе завршио је у [[Крупањ|Крупњу]] 1892 — 1896 и остао блиско везан за овај крај. Студије [[географија|географије]] уписује 1904. године, а већ на крају 4. семестра (1906) бива изабран за асистента. Након дипломирања радио је једно време као гимназијски професор. Слушао је зимски семестар 1911/12 у [[Хале]]у код истакнутих географа А. Пенка, О. Шлитера, Ј. Валтера и других. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] повлачи се са српском војском преко [[Албанија|Албаније]]. Затим 1918/19 одлази у [[Лозана|Лозану]] где слуша предавања из [[геологија|геологије]] и привредне географије. Докторирао је 1920. године, и исте године изабран за доцента, а већ 1921. за ванредног професора [[београд]]ског универзитета. [[Јован Цвијић]] (1865 — 1927) га предлаже 1925. године за редовног професора, али је Б. Ж. Милојевић то звање стекао тек по Цвијићевој смрти, 1927. године, када је преузео Катедру географије и руковођење географским друштвом. Он је био Цвијићев ученик, затим сарадник и на крају наследник. Све до одласка у пензију, 1956. године, био је редовни професор [[БеоградскиУниверзитет универзитету Београду|Београдског универзитета]].
 
Присуствовао је 6. априла 1910. оснивању [[Српско географско друштво|Српског географског друштва]] које су тада основали [[Јован Цвијић]], [[Павле Вујевић]] (1881 — 1966) и још неколико природњака, професора универзитета. Био је један од сауредника „Гласника“ Српског географског друштва у периоду 1912-1927 и главни и одговорни уредник у периоду 1928-1962. Био је секретар, потпредседник и председник Српског географског друштва до 1962. када се због болести повукао.
 
Објавио је преко 250 научних радова и прилога, од којих су најистакнутији: „Динарско приморје и острва“ (Београд, 1933, 483 стр.), „Високе планине у нашој Краљевини“ (Београд, 1937, 459 стр.), „Главне долине у Југославији“ (Београд, 1951, 447 стр.) и уџбеник „Општа регионална географија“ (Београд, 1956, 451 стр.). Од осталих радова поменимо још и „Лесне заравни и пешчаре у [[Војводина|Војводини]]“ (Нови Сад, 1949, 102 стр). Његов први рад, значајан за [[Рађевина|Рађевину]] и [[Јадар (област)|Јадар]], је „Рађевина и Јадар, антропогеографска испитивања“ (Насеља српских земаља, књ. 9, Београд, 1913, стр. 633-816.) где је на терену истраживао порекло становништва, број домаћинстава, стара презимена, [[крсна слава|крсну славу]] и од тога начинио књигу која је полазиште за свако даље трагање за својим коренима људи овога краја.
 
Боривоје Ж. Милојевић је био почасни доктор универзитета у [[Монпеље]]у (од 1947), [[Гренобл]]у (1947) и [[Рен (Француска)|Рену]] (1947), а изван [[Француска|Француске]] још и универзитета у [[Праг]]у (1948). Био је почасни члан седам иностраних географских друштава, један од само девет почасних иностраних чланова Географског друштва [[Русија|Совјетског Савеза]]. У бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] био је почасни члан Географског друштва [[Хрватска|Хрватске]].
 
Био је ненадмашан предавач — популаризатор [[географија|географије]]. Остала је запамћена популарност и посећеност његових предавања у малој сали [[КоларчеваЗадужбина задужбинаИлије М. Коларца|Коларчевог универзитета]] у [[Београд]]у. Кажу да је толику популарност међу посетиоцима Коларчевог универзитета уживао још и академик [[Иван Ђаја]].
 
1948. постао је дописни члан [[ЈугословенскаХрватска академија знаности и уметностиумјетности|Југословенске академије знаности и умјетности]]. 1955. изабран је за редовног члана - сарадника [[Матица српска|Матице српске]]. Због целокупног свог доприноса науци изабран је 1947. за дописног а 1961. за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].
 
Преминуо је [[22. октобар|22. октобра]] [[1967]]. године у Београду.