Реализам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 20:
Крупне економске и друштвене промене те развој позитивизма узроковао је нову улогу уметности - одражавање друштвене стварности. Нови погледи на уметност примењени на сликарство значили су да сликари имају у задатак да приказују савремени свет и живот, одбацујући религијску, митолошку и алегоријску тематику. Највећи представник реалистичког сликарства [[Гистав Курбе]] изразио је ове тежње следећим речима: „Не сликам анђеле, јер их не видим.“ Реализам у сликарству доноси нове теме и мотиве (друштвена неправда коју трпе радници и сељаци) док је реалистичка обрада била позната и раније у шпанском и холандском сликарству.
У Европи реализам није унео много промена- оно што је ново јесте став уметника уколико је он био ангажован. Курбе је био ангажован и код њега се реализам појављује као врховни принцип који је остварен на темељу студија природе. Још у пуном јеку романтицизма под утицајем енглеских пејзажиста углавном [[Џон
Најзначајнији представници реализма у сликарству су [[Гистав Курбе]], [[Иља Рјепин]], а са простора бивше Југославије [[Паја Јовановић]], [[Урош Предић]], [[Ђорђе Крстић]], [[Влахо Буковац]] и браћа Шубић.
Ред 28:
У филозофији појам реализам се користи различито.
У расправи о универзалијама реализам означава гледиште које је насупрот номинализму. Појам универзалије (од латинског -{universalis}- са значењем „оно што припада свему“) односи се на појмове врсте, род и класа. Њему су супротни појмови партикуларија и индивидуа. [[Платон]] је за означавање универзалије користио речи -{eidos}- или идеја. [[Аристотел]] је користио реч „-{to katholon}-“. Проблем настаје када се питамо какав је онтолошки статус универзалија, односно, какав је њихов статус у стварности. Филозоф реалиста сматра да оне постоје изван духа. За концептуалисту универзалија има стварност само у духу, а за номиналисту универзалија је само име, и не постоји ни у духу ни изван њега. Дакле, за филозофа реалисту универзалија има извесну стварност, постоји, изван духа. Платон се сматра апсолутним реалистом. По њему идеје или универзалије постоје независно од било чега у свету, оне имају властито царство и заправо су узори према којима су створене појединачне ствари. Аристотел се сматра умереним реалистом. На позицији реализма у вези са универзалијама су Плотин, Порфирије, св. Августин, Еригена, Анселмо, [[Тома Аквински]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегел]]. Расел, Мур.
Друго значење реализма јавља се у вези са проблемом независности спољашњег света. У том случају реализам означава гледиште супротно идеализму. Ново значење реализма односило се на гледиште према коме знање постоји независно од наше свести.
Ред 41:
* ''[[О реализму, дело приредо Света Лукић|О реализму]]'', [[Београд]], [[1968]]. Приредио [[Света Лукић]]
* [[Душан Иванић]], [[Српски реализам, дело Душана Иванића|Српски реализам]], [[Нови Сад]]
* [[Роже Гароди|-{Roger Garaudy}-]], [[
* -{ [[Ерих Ауербах|Erich Auerbach]]}-, -{[[Mimesis, дело Ериха Ауербаха|Mimesis (Prikazivanje stvarnosti u zapadnoj književnosti)]]}-, [[Beograd]]
|