Политичка странка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Политичка идеологија: унесен део без рефки |
→Оцена: унео део без рефки |
||
Ред 294:
Везаност политичких странака за друштвене групе, конкретно за друштвене класе, многи аутори сматрају саставним делом „дефиниције“ политичке странке. Тако се политичка странка дефинише као политичка организација ''„чији је циљ преузимање и вршење државне власти, или бар учешће у њој или стални утицај на њу ради заштите и остваривања одређених класних односно групних интереса у оквиру једне идеолошке концепције о општој државној политици и заједничким интересима друштва“ (Никола Пашић).'' Али, и у таквим „дефиницијама“ не ставља се знак једнакости између политичке странке и друштвене класе, него се, напротив, у коментарима истиче да тај однос није једноставан и да се ''„не може представити једноставном шемом у облику концентричних кругова у којој би ужи био партија а шири класа“ (С.Пулишелић).'' Ово упозорење има видљивог оправдања у чињеници класне хетерогености политичких странака. Чак када странка у свом политичком програму представља себе као експонента једне друштвене класе (што ће се ређе догодити), она у својим редовима неће имати припаднике само те једне, него и других друштвених класа.
== Оцена ==
Друштвена улога политичких странака може се оценити као ''нужна'' и ''корисна''. Политичке странке омогућују исказивање народне суверености и тиме обезбеђују ''„демократску и световњачку легитимност државне власти“'' (Р. Лукић). Идеологизујући друштво, странке му одређују правац кретања, чиме каналишу друштвену енергију у одређеном правцу, уместо да се та енергија растура у више, чак у безброј праваца.
Политичке странке стављају у покрет широке народне масе, подстичу их на коришћење и олакшавају им коришћење њихових политичких права, укључујући их у политику, али оне, исто тако, стављају у покрет и државни апарат, ради остваривања одређене политике, чиме му одређују и садржину рада. На тај начин, политичке странке повезују државну организацију са широким слојевима народа и тако обезбеђују демократију. Тако су оне постале један од главних услова за функционисање представничке демократије.
Посредством политичких странака, бирачи на парламентарним изборима бирају не само посланике, они бирају и владу (у земљама у којима функционише парламентарни систем власти). Да нема политичких странака, посланици у парламенту бирали би се на основу личних обележја и на основу онога што значе као појединци. Резултат тога би био хаос, пошто би о сваком појединачном кандидату за посланика било мноштво супротстављених представа. Без помоћи политичких странака, тешко би се избори за народне представнике могли успешно обавити, а грађани могли вршити своја политичка права.
Ипак, истина је и то да су политичке странке везане за тип демократије у којој су широке масе грађана неактивне, док се политиком бави само активна мањина организована у политичке странке. Главна опасност којој је тај тип демократије изложен је да странке од чиниоца који покреће широке масе грађана на вршење њихових политичких права успоставе, уместо владавине народа, владавину политичких странака и тиме професионалних политичара. Уместо да омогуће власт већине народа, странке прете да уведу власт страначких активиста.
Друга је опасност да странке ради добијања већине на изборима и освајања власти пређу у демагогију уместо да воде државничку политику. Понекад је, у општем интересу, неопходно водити и непопуларну политику, што се странкама, будући да у таквим случајевима губе бираче, не исплати. И уместо да воде рачуна о таквим, општедруштвеним интересима, странке, одмеривши да им се то не исплати, воде рачуна првенствено о својим уским интересима.
Ипак, ове и многе друге опасности које иду уз политичке странке, нису у стању да негирају у основи позитивни суд о њима, о њиховој нужној и корисној друштевној улози у конкретном друштву, на датом степену друштвеног и политичког развоја. Критика која се упућује политичким странкама углавном је неоснована зато што ''„нема у виду управо оно стварно друштво из кога странке потичу него идеално, у дато време неоствариво друштво“'' (Р. Лукић).
== Референце ==
| |||