Историја Пољске — разлика између измена

[[Слика:MieszkoDagome.jpg|thumb|right|200px|[[Миешко I]]]]

Пољска племена су у раном [[Средњи век|средњем веку]] живела између река [[Виска|Висле]] и [[Одра|Одре]]. Та племена ујединио је кнез [[Миешко I]]. у [[10. век|10. веку]]. Он је био први познати владар из династије [[Пјастовићи|Пјастовића]]. За његова владања [[Пољаци]] су примили [[хришћанство]], а пољска држава признала власт [[Свето Римско Царство|Светог Римског Царства]]. Миешко је основао и прву пољску бискупију у [[Познан]]у.

Процес за уједињавање пољских земаља започео је у [[14. век]]у краљ [[Владислав I]]. ([[1306]]. – [[1333]].) који је Пољској поново припојио [[Краков]] и Велику Пољску. Јачање Пољске наставља [[Казимир III]]. ([[1333]]. – [[1370]].) који потиче развитак пољских градова поспешивањем развитка [[Трговина|трговине]] и заната. Он кодификује пољско право ''(Statut Wislicki)'', потиче колонизацију ненасељених пољских подручја, те проводи финансијске и управне реформе. Основао је и [[Краковско свеучилиште]] и утемељио [[Краљевски врховни суд у Кракову]]. Он је био последњи пољски владар из династије Пјастовића, а након његове смрти на пољски престо долази краљ [[Људевит I]]. из династије [[Анжувинци|Анжувинаца]] који је био нећак Казимира III. Након његове смрти на власт долази његова кћи Јадвига која се удала за литванског кнеза Владислава Јагела који је владао Пољском као [[Владислав II]]. ([[1386]]. – [[1434]].) Избором за пољског краља, он је примио хришћанство и успоставио [[Пољско-литванска унија|пољско-литванску унију]]. Након успоставе те уније, Пољска је уз помоћ [[Литва|Литве]] успела да спречи продор Немаца. [[1410]]. године у битки крај [[Гринвалд]]а и [[Тонберг]]а тешко су поразили Теутонце. Након смрти Владислава II., на власт долази [[Владислав III]]. ([[1434]]. – [[1444]].) Познат је и под називом Владислав Варненчик јер је [[1444]]. погинуо у битки крај [[Варна|Варне]].

 

 

У [[16. век]]у Пољска улази у раздобље унутрашњих сталешких борби, па је краљ био приморан да донесе ''Родомску конституцију'' према којој се закони могу да донесу само уз пристанак малог и средњег племства ([[Шљахта|шљахте]]). [[1569]]. године закључен је [[Лублински споразум]] према којем шљахта бира краља, а Пољска и Литва чине реалну унију.

 

[[Слика:Rzeczpospolita 1600.png|thumb|right|200px|Подручја под влашћу [[Пољско-литванска унија|Пољско-литванске уније]]]]

Победе Пољске над Турцима нису ојачале краљеву власт, а самовоља шљахте постала је све израженија. [[1652]]. године изгласан је закон ''Либерум вето'' којим је озакоњена [[Феудализам|феудална]] [[анархија]] у Пољској. Тим је законом сваки члан једнодомне скупштине у Пољској (сејм) могао да спречи доношење било каквог закона. У ратовима против Шведске и Русије у другој половици 17. века, Пољска губи велики део својих територија. [[1697]]. године Саксонски кнезови постају краљеви Пољске, чиме долази до краја пољске неовисности. Поткрај [[18. век]]а Пољска је подељена између Русије, [[Аустрија|Аустрије]] и Пруске и престаје да постоји као држава. Након [[1815]]. негдашње пољске земље долазе под руску власт као [[Конгресна Пољска]] и од [[1863]]. године Пољска је руска провинција и предмет интензивне русификације.

Пољска је [[1999]]. године ушла у [[НАТО]] савез, а [[1. мај]]а [[2004]]. придружила се [[Европска унија|Европској Унији]].

 

 

[[ca:Història de Polònia]]