Vojislav Vojinović — разлика између измена

| име = Vojislav VojinovićVojnović

'''Vojislav VojinovićVojnović''' je bio sin vojvode Vojina i jedan od prvih oblasnih gospodara u [[Srpsko carstvo|Srpskom carstvu]].

Vojislav VojinovićVojnović je bio član uticajne feudalne porodice. Njegov otac [[Vojin]], rodonačelnik [[VojinovićiVojnovići|VojinovićaVojnovića]], bio je vojvoda i jedan od najistaknutijih velmoža iz vremena [[Stefan Dečanski|Stefana Dečanskog]]. <ref>M. Dinić, O Nikoli Altomanoviću, SKA, Beograd, 1932,str. 3</ref> Vojislav je imao i dvojicu starije braće, [[Miloša]] i [[Altoman]]a. Među [[VojinovićiVojnovići]]ma, [[Miloš]] je bio najstariji i već [[1333]]. se pominje kao učesnik u pregovorima kralja [[Stefan Dušan|Dušana]] i dubrovačke opštine, vezanim za ustupanje [[Ston]]a. Drugi Vojinov sin, [[Altoman]], [[1347]]. godine bio je [[župan]] u okolini [[Дубровник|Dubrovnika]]. <ref>R. Mihaljčić, Kraj Srpskog carstva, SKZ, Beograd, 1975, pp. 34</ref> Sve ovo svedoči da su [[Vojinovići]] bili ugledna feudalna porodica za vreme vladavine [[Stefan Dušan|Stefana Dušana]].

'''Vojislav VojinovićVojnović''' je svoju političku karijeru počeo na dvoru [[Stefan Dušan|Stefana Dušana]], gde se oko [[1350]]. godine pominje kao ''stavilac''. Uporedo sa političkom karijerom on je radio i na formiranju svoje feudalne oblasti. Taj proces kao i kod ostalih feudalnih gospodara tekao je postepeno. Vojislav je imao svoje vlastelinstvo i za vreme Stefana Dušana, ali se o tome ništa pouzdano ne zna. Postoji pomen u -{''„Diversa cancelarie“''}- od [[14. januar]]a [[1345]]. da se '''''Svinjarevo''''' nalazi u -{''„in terrno Voyslavi Voyinovich“Voynovich“''}-. <ref>M. Dinić, O Nikoli Altomanoviću, Ska, Beograd, 1932, pp. 4, nap. 10</ref> Međutim, kako ovo mesto nije ubicirano, ostaju nepoznati obim i veličina Vojislavljevog prvobitnog poseda.

Jezgro VojislavljeveVojslavljeve prvobitne oblasti zasigurno predstavlja baština porodice Vojinović. Naim [[Miloš VojinovićVojnović]], kome je predstojala sjajna karijera na dvoru [[Stefan Dušan|Stefana Dušana]], umro je veoma mlad. [[Altoman]], koji je posle smrti ostavio veliki posed i maloletnog sina [[Nikola Altomanović|Nikolu]], poslednji put se pominje [[1359]]. godine. <ref>Debita Noarie,4, f.78'</ref> Vojislav je svojoj oblasti pridružio najveći, deo ako ne i sav [[Altoman]]ov posed.

Političke prilike u susjedstvu oblasti Vojislava VojinovićaVojnovića su se izmjenile kada je početkom [[1358]]. godine, [[18. februar]]a, u [[Zadar|Zadru]] sklopljen mir između [[Mletačka republika|Mletačke republike]] i [[Ugarska|Ugarske]]. Ovim mirom je [[Mletačka republika]] izgnana sa istočne obale [[Jadransko more|Jadranskog mora]], a [[Дубровник|Dubrovnik]] je postao podanik tada najvećeg neprijatelja srpske države Ludviga I, kralja Ugarske. Ova činjenica dala je formalno-pravni osnov Vojislavu da počne svoj sukob sa [[Dubrovačka republika|Dubrovačkom republikom]]. Teritorija humskog kneza, Vojislava, je postala granična oblast, neka vrsta krajine, <ref>R. Mihaljčić, Kraj Srpskog carstva, SKZ, Beograd, 1975, pp. 38</ref> prema [[Ugarska|Ugarskoj]], što je Vojislavu dalo još veći uticaj na srpskom dvoru. Celom kopnenom stranom [[Dubrovačka republika]] se naslanjala na na posed humskog kneza,<ref>R. Mihaljčić, Kraj Srpskog Carstva, SKZ, Beograd, 1975, pp. 38</ref> što je [[Дубровник|Dubrovčane]] stavljalo u težak položaj. Međutim, do rata nije došlo tako brzo. Sitne pogranične čarke i nesporazumi su polovinom [[1358]]. godine izglađeni tako što su Dubrovčani poslali knezu Vojislavu darove u vrednosti od 400 perpera.

Vojislav VojinovićVojnović je umro [[1363]], a njegova udovica sa još nepunoletnim sinovima nije se mogla održati na njegovim zemljama. Istisnuo ju je 1367/68. Vojislavov sinovac [[Nikola Altomanović]], kojim se porodica Vojinovića gasi.

{{DEFAULTSORT:ВојиновићВојновић, Војислав}}

[[Категорија:ВојиновићиВојновићи|Војислав]]