|
'''Светислав Иван Петровић''' је био филмски глумац ([[Нови Сад]], [[1. јануар]] [[1894]]. - [[октобар]] [[1962]]. у [[Минхен]]у).
Био је први [[Срби]]н који се између два светска рата, прославио на [[филм]]ском платну у [[Европа|Европи]].
Школовао се у Новом Саду а у [[Будимпешта|Будимпешти]] студирао политехнику али је брзо напустио студије и песветиопoсветио се глуми на филму. Дебитовао је на филму [[Михаљ КертисКертeс (редитељ)|Михаља КертисаКертeса]] ("[[Натчовек" (филм)|Натчовек]]". Када је на сцену ступаоДоласком [[звучни филм|звучног филма]], стекао је светску славу. Осим несумњивог дара за глуму, поседоваоимао је и другефизичке особинеатрибуте којенеопходне су сеза подразумевалеуспех зана успешног глумца.филму: Биобио је висок, згодан, леп и привлачан мушкарац.
Снимио је око стотину улога у филмовима различитогразличитих [[жанр]]аова у филмским студијима у [[Будимпешта|Будимпешти]], [[Беч]]у, [[Берлин]]у и Паризу. Био је ожењен са [[Немачка|немачком]] глумицом [[Фридл Шустер]].
ПослеУ многоНови годинаСад вратио се у Нови Сад [[1928]]. уприликом посетупосете родитељима и сетсрамасестрама. Како је "[[Политика (новине)|Политика]]" објавила на насловној страни, одушевљено га је дочекало и позрдавилопоздравило десетине хиљада Новосађана. Примио га је и [[Александар I Карађорђевић|краљ Александар]] који му је уручио [[Орден светог Саве|орден Светогсветог Саве првог степена]] за допринос популарисањупопуларизацији [[Филмска уметност| филмске уметности]].
После [[Други светски рат| Другог светског рата]] боравио је краће време у [[Југославија| Југославији]] ради снимањаснимајући [[Словенија| словеначкогсловеначки]] филма "Далматинска свадба" где је тумачио једну од главних улога.
Пао је у заборав јер се његови филмови нису приказивали у биоскопима и то, наводно, због тогазато што је глумио у немачким филмовима сниманим за време [[Адолф Хитлер| Хитлерове]] владавине ииако акосе сурадило тоо билиобичним филмовиљубавним са љубавном тематикомфилмовима.
==== Најпознатији филмови ====
КенингсмаркКенигсмарк (1923), Уметничка душа (1925), Гола жена (1926), Чаробњак (1926), Алахов врт (1927), Три страсти (1927), Сирена Моргана (1928), Латински кварт (1929), Слепи миш (1931), Викторија и њен хусар (1931), Хавајски цвет (1932), Козак и славуј (1935), Уз укључење јавности (1927) На плавом Јадрану (1937), Европа не одговара (1941), Процес (1948), Ероика (1949), Лифт за губилиште (1957), Путовање (1959).
==== Спољашње везе ====
| 